Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Сме ли ко против Христа и апостола што рећи?” Та не сме, господине, помагај! Али Ана и Ка|јафа, и Ирод и Јуда, и они су браде имали, пак зато нису ни длаке бољи били.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
пресечен, мало се повратимо, да и̓ около обиђемо и претечемо, но кад дођемо на Мишаре, видимо да и на Добрани ме̓ана гори и пушке пуцају.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Нема вино, нема ракије. 'Оћу затворим ме'ана.« Људи се чуде шта му је сад наспело, па одлазе један по један. Кад ћир Трпко отера све, заповеди момку и чобанину,
— Витомир и Тиосав! — Е, е — рече Трпко тише и одшкрину мало прозор. — 'А'де, стоварите ту пред ме'ана, па одмах притвори. Стоварише они, па се вратише по остале врљике.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Госпођица Ана де Доце, већ седа, Чувена са строгих врлина и тона, Окружена јатом дама, приповеда Једну плаву причу из Декамерона.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
А Ана је, наравно, увек ту с радом или са забавом. Туманов с његовим дубоким басом и још дубљим брковима . . . . . . . . . .
Неко куца на моја врата. Ана ме зове на вечеру. Твој побратим ИИИ ПИСМО . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
дотрча мени у собу (не знам шта је и њему наспело) и с некаком поузданошћу да ће ме обрадовати вели: Хајдете, дошла Ана! Онда сам се и сам обукао и отишао у собу где једемо. Кад сам ушао, она је вадила некаке поклоне од сестре за матер.
Њен је отац професор на универзитету и није жалио ни труда ни новаца да васпита своје дете. Ана је врло мало јела за вечером. Ћутала је, тужила се да јој није добро. Ја сам се усиљавао да забављам гђицу Ведел.
— Ах, тако! Молим, опростите — извињаваше се госпођица. — Знам, сад се сећам. Ваш је језик сродан с мађарским? Ана ми не даде одговорити, она се уплете. — Кларо, Кларо — рече она усиљено смејући се. — Зар су Мађари Словени?
— У географији! — прошапута Ана подругљиво. — О, молим вас — рекох ја клањајући се. Ани би очевидно досадно и непријатно. Она се сама стидела.
молим вас, како сте казали? — Дромбуља — рекох јој. Туманов лако прсну у смех. — То је флаута — истакла се Ана; — г. Маричић свира врло дивно у флауту. — Онда баци на ме један поглед пун молбе.
Скочим као да идем, и очепим двапут јако ногом Туманова. Ана ме гледаше поплашено. Туманов ме је разумео. — Ваш је инструмент однео ваш земљак данас кад је био.
— Унапред сам уверена да ћу јако уживати. Ана брзо поче некакав други разговор. Ја се међутим дигнем и опростим се. Ана изиђе за мном.
Ана брзо поче некакав други разговор. Ја се међутим дигнем и опростим се. Ана изиђе за мном. — Ви сте рђав човек — рече ми она у ходнику. Ја јој пружих руку коју она узе.
— Цела не воуѕ цонцерне раѕ,22 — рекох му. Француски је, осим нас и Туманова, Ана слабо разумевала. Макс се још гласније смејаше купећи уста да му се не одлепи фластер. Попеску удари ватра у лице.
— О, о! — говораше увређени Туманов и Попеску. Баба устаде: — Господо, господо! Мени се одсекоше ноге. Ана ми беше стала на ногу и притискиваше је што боље могаше. У мени се кухаше.
Црњански, Милош - Сеобе 2
На то су и његов брат Ђурђе, и жена Ђурђева, Ана, одмах пристали. Међутим, Трифун, који је у оној гунгули био ударен по глави, одбио је да иде.
Он се био навикао да заспи на њој и Ана је морала да га, онако тешког, сваљује са себе, као неки камен. Његова жена, Ана, имала је сад своје друго дете и
Он се био навикао да заспи на њој и Ана је морала да га, онако тешког, сваљује са себе, као неки камен. Његова жена, Ана, имала је сад своје друго дете и бојала се да јој Ђурђе, у сну, онако дебео, дете не пригуши.
Ђурђе је то и хтео, у својој обести. Тресао би се од смеха сваки пут понова, видев како Петар црвени. Жена Ђурђева, Ана Богданович, била је сушта противност својој јетрви, и по стасу, и по лицу.
Он је удовац, па му се може. А куд ћу ја са дететом на сиси?“ Ђурђева жена, Ана, која је сад лежала у крилу своје јетрвице, кад то чу, окрете се мужу, добацујући: „Ђурђе! Да не дираш у моју јетрвицу.
Тебе имам, Циго, за драгога, а Павла хоћемо за брата. Па шта?“ Као умилно сикћући црни лабуд, Ана се подиже и раширивши црну кринолину, устаде.
Да те не окара Ђура, па ћеш да кажеш: гле!“ А отргнувши се, додаде: „Није мене ни мој покојни хватао за руку!“ Ана се препаде и покри лице рукама.
Мислиле су да је мучен у затвору. Прва му приђе, са сузама у очима, Ђурђева жена, Ана, која му се обисну о врат и пољуби га, као што сестре љубе.
“ А кад би се наљутио на другове паписте, довикнуо би: „Ви имате Папу, а ми личке! Сваком своје!“ Међутим, кад је Ана отрже од Павла, Варвара се занесе и поче, грчевито, да плаче.
Кад Павле рече да мисли да бежи, наста ново узбуђење, па сад и Ана поче на плаче. Бојала се да ће га убити при покушају бекства. Павле је само погледа, и опет се насмеја.
Зло је. Самоћа није добра, Павле! Жени се! Не би ти нас оставио да ниси без жене!“ Ваљда занета примером Варваре, и Ана поче да Павла теши, па су и њој речи слатке падале са усана, као пилуле из апотеке. „Ана ће да ти каже, сердце!
„Ана ће да ти каже, сердце! Ти знаш да је та твоја Росија далеко, а да су у мене ситна деца. Али, ја сам, да се иде.
Теодосије - ЖИТИЈА
Такође и жена његова, благочастива Ана, од истога епископа светога Калиника примивши анђелски и иночки образ, назва се место Ане Анастасија монахиња, која
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Ђурић Љубомир Протић Анта Младен Ђоковић Миле Аљоша Адолф Шварц Рина Агнија Вукица Први полицијски агент Други Марија Ана собарице Софија Три чина се дешавају три године после предигре. ПРЕДИГРА Укусно намештена соба код Марића.
Боже мој! Никад ми није ни на крај памети пало, а ништа лакше... (Звони.) Збиља, никад ми није ни на памет пало. ИИ АНА, ПРЕЂАШЊИ АНА (млада лепушкаста девојка, уђе). РИНА (показује на сто): Скупите ово.
(Звони.) Збиља, никад ми није ни на памет пало. ИИ АНА, ПРЕЂАШЊИ АНА (млада лепушкаста девојка, уђе). РИНА (показује на сто): Скупите ово.
ИИ АНА, ПРЕЂАШЊИ АНА (млада лепушкаста девојка, уђе). РИНА (показује на сто): Скупите ово. Слушајте, Ана, убудуће нећете стављати више ове сребрне кашичице. Даћете посребрене из малог креденца. АНА: Да, знам!
Слушајте, Ана, убудуће нећете стављати више ове сребрне кашичице. Даћете посребрене из малог креденца. АНА: Да, знам! РИНА (узе једну кашичицу): А после, кад оде господин у канцеларију, узећете ову кашичицу и отићи ћете...
Отићи ћете, дакле, и запитаћете га: може ли ових дванаест кашичица претопити и израдити ми нове. АНА: Молим! (Дотле је све скупила на служавник и оде.) ИИИ ПРЕЂАШЊИ, без АНЕ РИНА: Ето, је л' тако?
НОВАКОВИЋ: Разуме се! Разуме се! (На вратима се пољубе и он оде.) РИНА (још увек на вратима говори напоље): Ана, испратите господина! ИВ РИНА, АНА РИНА (остаје на вратима још неко време поздрављајући, затим улази).
(На вратима се пољубе и он оде.) РИНА (још увек на вратима говори напоље): Ана, испратите господина! ИВ РИНА, АНА РИНА (остаје на вратима још неко време поздрављајући, затим улази). АНА (долази). РИНА: Отишао господин?
ИВ РИНА, АНА РИНА (остаје на вратима још неко време поздрављајући, затим улази). АНА (долази). РИНА: Отишао господин? АНА: Отишао. РИНА: Ана, ја одох да се обучем, а ви се спремите за излаз.
АНА (долази). РИНА: Отишао господин? АНА: Отишао. РИНА: Ана, ја одох да се обучем, а ви се спремите за излаз. Да, добро се сетих!
АНА (долази). РИНА: Отишао господин? АНА: Отишао. РИНА: Ана, ја одох да се обучем, а ви се спремите за излаз. Да, добро се сетих!
Недељу дана обећава, реците јој: љутим се! АНА: Молим! РИНА (оде у леву собу). В АНТА, АНА АНТА (средовечан, мршав, ћелав.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
, стр. 186. ³ Раденковић, Р., Казивања о нечастивим силама, Просвета, Ниш 1991, стр. 40. ⁴ Тракас, Деана и Ана Ламбиди, „Културне промене у Грчкој — стварне или замишљене“, Расковник, 53—54, јесен—зима 1988, стр. 76—89.
Тракас, Деана и Ана Ламбиди, „Културне промене у Грчкој“, Расковник, 53—54, Београд 1988. Требјешанин, Ж., „Неки психички чиниоци
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Долетеће птичица, Љуљнуће се грана, Отпануће јабука, - Дигнуће је Ана. Ова успаванка као да је ишапутана крај заједничке колевке свих наших детињстава: дух народне песме, пре него што је
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
А Турчин: — Како немаш, бре, ана сени ситим! Зашто лажеш? Оди опет на леђа. Еро узјаше опет Турчина, те га још једном прејаше преко ћуприје, па га
1 (год. 1923?). 116. СВИЈЕТУ СЕ НЕ МОЖЕ УГОДИТИ: Вуку Караџићу послали Ана и Вук Врчевић из Боке Которске. Објављена у Караџићевој Даници за 1828.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
можда дух залутао у собу Кроз закључана врата празног стана, Ил давно лето макну се у гробу — А можда је то била она Ана; И звук и слика, мало асинхроно На позадини августовског злата; Глас из даљине, као ситно звоно, Зуј бумбара у чашки
тек уобличен, а већ плине Ко кварна светлост, ко фатаморгана, Видљива пена на рубу празнине — Да, можда је то била она Ана; Ана из књиге коју ветар листа у трави, поред заспалог читача; Ана из раја што накнадно блиста Удаљен иза пламенога
а већ плине Ко кварна светлост, ко фатаморгана, Видљива пена на рубу празнине — Да, можда је то била она Ана; Ана из књиге коју ветар листа у трави, поред заспалог читача; Ана из раја што накнадно блиста Удаљен иза пламенога
пена на рубу празнине — Да, можда је то била она Ана; Ана из књиге коју ветар листа у трави, поред заспалог читача; Ана из раја што накнадно блиста Удаљен иза пламенога мача; Ана, кнегиња ограде балкона Над језером, у чипки пузавице, Ана
из књиге коју ветар листа у трави, поред заспалог читача; Ана из раја што накнадно блиста Удаљен иза пламенога мача; Ана, кнегиња ограде балкона Над језером, у чипки пузавице, Ана у пени чипке свог жипона, Брбљавој прози своје реченице
из раја што накнадно блиста Удаљен иза пламенога мача; Ана, кнегиња ограде балкона Над језером, у чипки пузавице, Ана у пени чипке свог жипона, Брбљавој прози своје реченице — Случајности се у сећање слежу Ко шећер на дно неопране
Можда је био ветар, можда киша Заостала у сећању платана; Можда је хтела смрт да ме преслиша, А можда је то само била Ана. (10.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Пре неки дан видех да моја мала Ана носи ону широку трапезасту хаљину без Струка, и учини ми се да је не носи без разлога!
Толико ми се спава, немате појма! Пробудите ме једино у случају да се мала Ана врати. Иначе, уједам! Аутор ГЛАВА И Ана сусреће писца ове књиге и чаврља с њим у огромним количинама.
Толико ми се спава, немате појма! Пробудите ме једино у случају да се мала Ана врати. Иначе, уједам! Аутор ГЛАВА И Ана сусреће писца ове књиге и чаврља с њим у огромним количинама.
Мислим ... Схватате... за вас је важније да се извучете, ако баш желите да знате шта сам тела да вам кажем! ГЛАВА ИИ Ана открива своје тајно скровиште. Сава се гиба — то је због риба!
ГЛАВА ИИ Ана открива своје тајно скровиште. Сава се гиба — то је због риба! Како је Ана интервјуисала саму себе, и какве везе има планина Килиманџаро с најбољим годинама за једну жену.
ГЛАВА ИВ Ана води међународне разговоре у студенском дому на Новом Београду. Крвава повест несрећног зеца који је правио неприлике
Издвојимо само неке познатије композиције: 'МИШО ЧЕКАЈ МЕ У ПОЛА ОСАМ НА СТАРОМ МЕСТУ', 'АНА ЈЕ БУДАЛА' (колективно дело њених супарница — Кнез Михајлова 10, леви зид), 'БУДАЛА ЈЕ ОНАЈ КО ЈЕ ПИСАО' (иста
Ко зна ко ли је само плаћа за то праћење? Све ми се чини да ту ЦИА има своје прсте! ГЛАВА В У којој Ана нашироко распреда о рођеним Београђанкама. Шта је још све измислио град Београд осим њих? О сељакању и глуварењу.
Шта је још све измислио град Београд осим њих? О сељакању и глуварењу. Ана је Ана је Ана. У ствари, све неприлике које ми се дешавају произлазе из тога што сам чистокрвна Београђанка.
Шта је још све измислио град Београд осим њих? О сељакању и глуварењу. Ана је Ана је Ана. У ствари, све неприлике које ми се дешавају произлазе из тога што сам чистокрвна Београђанка.
Шта је још све измислио град Београд осим њих? О сељакању и глуварењу. Ана је Ана је Ана. У ствари, све неприлике које ми се дешавају произлазе из тога што сам чистокрвна Београђанка.
Матурски рад — Ана је Ана је Ана! Драга матурска комисијо, па да ли сте ви уопште нормални? Тражите од мене до после свега што сам до
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Црвен, жут мрамор бди. А леже „во гробје сем темном, всјем нам неизбјежном“: Гаврил, Данил, Михаил, Сара, Ана, Јулијана...
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Један се тамни човек диже испред неба и с руком пред устима довикује: — Ана-Марија, Ана-Марија! Један прозор се отвара на острву: — Јесте ли ви? — Ми смо, дођите.
Један се тамни човек диже испред неба и с руком пред устима довикује: — Ана-Марија, Ана-Марија! Један прозор се отвара на острву: — Јесте ли ви? — Ми смо, дођите.
— упиташе очарано. — Били смо да га видимо; мало смо му свирали. — О, Педро! — Шта би? — Како Ана? Мислим да те чека, Педро. — Као и тебе твоја Сагрера. — Која Сагрера? — Хајде.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ А Турчин: „Како немаш, бре, ана сени ситим! Зашто лажеш курво? Оди опет на леђа.“ Еро узјаше опет Турчина, те га још једном прејаше преко ћуприје; па
Пантелић, предсједник окруж. суда; — у Шибенику: Теофан Поповић, свештеник и учитељ. у Бечу 16. Септемврија 1869. Ана, удовица Вука Стеф. Караџића. Примједба Осим ове оглашене књиге могу се код мене по назначеној цијени у Аус. вр.
“ Пуница се на то тргне, и одговори му: „Ана те темате било! Како ти нијесам дала вечерати? Та нијесам ли те звала и нудила више од десет пута!“ 5.
“ А Турчин: „Како немаш, бре, ана сени ситим! Зашто лажеш? оди опет на леђа.“ Еро узјаше опет Турчина, те га још једном прејаше преко ћуприје; па га
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
У исти дан и богодана му супруга, госпођа бивша све Српске земље, Ана, и она прими овај свети лик, и наречено би име јој госпођа Анастасија.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
У Задру, колонел Мајна, капетан Јово Грбљанин, конте Зорзи Габо из Кандије, госпођа Ана Рапсоманићи и мој љубими Лазар Славујевић Мостаранин, с[а] својим другом Симатом, и прочи купци Сарајлије — сви су ми
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ђ. Јакшић XВ МИЛА „Вина, Мило“! орило се Док је Мила овде била. Сад се Мила изгубила: Туђе руке вино носе, Ана точи, Ана служи, Ал' за Милом срце тужи. Нема нама Миле више!
Јакшић XВ МИЛА „Вина, Мило“! орило се Док је Мила овде била. Сад се Мила изгубила: Туђе руке вино носе, Ана точи, Ана служи, Ал' за Милом срце тужи. Нема нама Миле више! Оно мало веселости Што имаше добри гости, То код Миле оставише.
Нема нама Миле више! Оно мало веселости Што имаше добри гости, То код Миле оставише. Ана точи, Ана служи, Ал' за Милом срце тужи.
Нема нама Миле више! Оно мало веселости Што имаше добри гости, То код Миле оставише. Ана точи, Ана служи, Ал' за Милом срце тужи.
Из Милиних руку мали' - Ма се раст'о бела света Место чаше од бермета Отрова би прогутали! Ана точи, Ана служи, Ал' за Милом срце тужи. Ко да игра? Ко да пева? Ко да жедни? Ко да пије? Ко ли бригу да разбије?
Из Милиних руку мали' - Ма се раст'о бела света Место чаше од бермета Отрова би прогутали! Ана точи, Ана служи, Ал' за Милом срце тужи. Ко да игра? Ко да пева? Ко да жедни? Ко да пије? Ко ли бригу да разбије?
Ко да игра? Ко да пева? Ко да жедни? Ко да пије? Ко ли бригу да разбије? Нема Миле, неста ћева!... Ана точи, Ана служи, Ал' за Милом срце тужи. Ђ. Јакшић XВИ ПИЈЕМ... Пијем, пијем...
Ко да игра? Ко да пева? Ко да жедни? Ко да пије? Ко ли бригу да разбије? Нема Миле, неста ћева!... Ана точи, Ана служи, Ал' за Милом срце тужи. Ђ. Јакшић XВИ ПИЈЕМ... Пијем, пијем...
дармаром; Извесна пометња наступи у чину: Ту капетан псалме цитира са жаром, А доминиканац свира мандолину; Госпођица Ана де Доце, већ седа, Чувена са строгих врлина и тона, Окружена јатом дамâ, приповеда Једну громку причу из „Декамерона.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
— Зато што ову собу треба циклонизирати. — Али зашто циклонизирати? Та она је сасвим чиста! је ли, Ана? И обпаћа се жени за потврду. А Ана потврђује, скамењена лица.
— Али зашто циклонизирати? Та она је сасвим чиста! је ли, Ана? И обпаћа се жени за потврду. А Ана потврђује, скамењена лица.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Бјежи, море, да! Хоће Туре да посијече; и хоће вала, и вриједно је. — Кад се Марко натраг повратио... — Бак, ана се ни ситим (Гле, мајку му)! — По.. а Туре и себе и коња. — Их, курво ћорава!
А Турчин: — Како немаш, бре, ана сени ситим! Зашто лажеш? Ходи опет на леђа. Еро узјаше опет Турчина, те га још једном прејаше преко ћуприје, па га
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
циља на јунакињину везу с Вронским, за коју знамо да ће по Ану бити кобна, као што је и по Дафину прељуба кобна: „- Ана се много променила после свог пута у Москву. Има у њој нешто чудно - говорила је њена пријатељица.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
његов момак ЋЕРИМ, Турчин у Сулејман-пашиној служби ЈАЊА, скелеџија ПОРФИРИЈЕ, његов момак ЂЕНАДИЈЕ, СТОЈАН, АНА бегунци БОШКО, Станин син Први, други, трећи ТУРЧИН Један РУДНИЧАНИН Један ГРУЖАНИН Један СЕЉАК Гомила
Муселим једно, хајдуци друго! Муселим виче: „Ана и сана! Ако и један овуд пребегне, Са својом плаћаш главу његову!
) Ала су страшни, боже милостив! ПЕТА СЦЕНА На истом месту. Вук напред, а за њим Исак, Ђенадије, Стојан, Ана и Бошко долазе. Пређашњи. РАДАК: Добро ми дошô, Вуче, брате мој! ВУК: Боље нашао!
И бог са сином Ког сам за живот срамно продао! ГЛАВАШ: Ано, дете, Ено те гледа девер старији! (Ана љуби Хаџију у руку, а он њу у теме.) Но, Бошко, Сад сеја неће више кукати!
ХАСАН: Преча, Али су туђи — лепи пусати... ГЛАВАШ: Моји су сад! ЋЕРИМ (опет се маша ножа, а гунђа): Ана сана, пезевенк!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Пре би досад вода громови севала, Славујевим гласом сова пропевала, Пре би сунце зрака лишило се свога Досад него Ана обљубила кога. Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
1856. МИЛА „Вина, Мило!“ — орило се Док је Мила овде била. Сад се Мила изгубила: Туђе руке вино носе. Ана точи, Ана служи, Ал’ за Милом срце тужи. Нема нама Миле више!
МИЛА „Вина, Мило!“ — орило се Док је Мила овде била. Сад се Мила изгубила: Туђе руке вино носе. Ана точи, Ана служи, Ал’ за Милом срце тужи. Нема нама Миле више!
Нема нама Миле више! Оно мало веселости Што имаше добри гости, То код Миле оставише. Ана точи, Ана служи, Ал’ за Милом срце тужи.
Нема нама Миле више! Оно мало веселости Што имаше добри гости, То код Миле оставише. Ана точи, Ана служи, Ал’ за Милом срце тужи.
Из Милиних руку мали’ — Ма се растô бела света — Место чаше од бермета Отрова би прогутали. Ана точи, Ана служи, Ал’ за Милом срце тужи. Ко да игра? Ко да пева? Ко да жедни? Ко да пије? Ко ли бригу да разбије?
Из Милиних руку мали’ — Ма се растô бела света — Место чаше од бермета Отрова би прогутали. Ана точи, Ана служи, Ал’ за Милом срце тужи. Ко да игра? Ко да пева? Ко да жедни? Ко да пије? Ко ли бригу да разбије?
Ко да игра? Ко да пева? Ко да жедни? Ко да пије? Ко ли бригу да разбије? Неста Миле, неста ћева! Ава точи, Ана служи, Ал’ за Милом срце тужи! 1856.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Краљеви, војсковође, па и саме римске папе, имали су своје астрологе. Када је супруга Луја ХИИИ, Ана Аустријска, рађала свог сина, каснијег Луја ХИВ, онда се у соби породиље налазио и астролог Морен да би, у тренутку
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Али не мари, ту смо још ја и ти, а и Ана нас јуначки помаже са својим смејом и са својих девет прстију. Ми ћемо сутра тату весело отпратити у канцеларију, и
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
— Алка, Луиз; — Пулхерија, Пулхрин (ово је од латинског пулцхра, лепа); Илинка, Илиада; — Савка или Савета, Серена; — Ана, Жанет; — Агница, Агнес; — Јека, Јунона (ово је била богиња); — Кумрија, Крумелин; — Пауна, Паулин — и тако даље, по
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
О томе за сведоџбу је Сара и Ревека и Ана: до старости били неродиље, пак родише близу пред смрт! Од тебе свачег на боље с горега превраћа се и старост цавти,
Девојка Јаћим и Ана садруштво доброродно и побожно без укора моји су родитељи и како ја тихоизрастлица с пророци да се састајем?