Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
на активиране и обликоване ритмове и интонације које природнојезички систем, као наша колективна меморија, памти. Аналогна тежња постоји и на сликовној равни: активирају се у мртвим, општејезичким тропима запамћене давне и прадавне, често
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Особито јасно осећала су се укидања неких ритмичких ограничења у стиху, што је и програмски било истакнуто. Аналогна појава, али супротно усмерена и мало испитана, постојала је у прози: ако се она прва назове „прозаизацијом” стиха и