Црњански, Милош - Сеобе 2
Дабоме, то кошта. Кир Деметриос Копша и кир Анастас Агагијанијан, у Бечу, свршиће му све остало, што буде било потребно. Стићи ће до Бестушева, лако.
Агагијанијан тој жени довикну: Анастас Велики! Анастасиус дер Гросе! Врата се, после тога, отворише, као сама. Она су се отварала, са трећег спрата, жицом,
Па нек буде шта буде. Сматрао је да је то, где чека, и како чека, недостојно. Кир Анастас му се смејао. Те ноћи је дошло до неке туче, неког треска, вриске, горе него дотле, на једном доњем спрату, до неког
Узгред, главно је било да дозна, ако може, је ли Василије био код венецијанског амбасадора, у Бечу, Корнера. Кир Анастас Агагијанијан тврдио је да јесте. А да су ти Чрногорци задржани и затворени, само зато што, за њих, нико не плаћа.
После тог ружног доживљаја у Енгелбирти, Исакович се преселио у кућу где је кир Анастас Агагијанијан живео. Затим је одјурио, као ветар, секунд‑секретару грофа Кајзерлинга и затражио своје папире, да оде,
Све је то тај Јерменин, Копшин драгоман, удесио. Али, тог дана, као да се и кир Анастас беше променио. Исакович се био појавио, намирисан, нагиздан, за пут, али снужден, јако.
Неће га, ни својој породици, представљати. Чекао га је, каже, већ давно. Благородни господин Анастас су му писали! Према томе, изгледа, да Руси нису знали да Клајнштетер, о својим клијентима, даје извештаје, полицији.
То писмо је било писано немецки, а дуго је лутало, а било је и отварано. У њему је, кир Анастас, својим, калиграфским, рукописом, јављао да је господин Копша, од констипације, умро.