Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Године 1792. је Димитрије Анастасијевић, трговац, основао у Карловцима српску гимназију; две године доцније је у истом месту основана прва српска богословија.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Није се чудио свом узбуђењу које је могло бити чудно јер је Анастасијевић, тада већ у годинама, био сматран за човека кога није лако узбудити и који је, можда зато, од живота добио више него
Светлости су биле отворене и Анастасијевић је одједном осетио да га можда баш овде чека искуство којем се нада. Испуњен немиром као унутарњом дрхтавом кошуљицом,
Искошена према пространствима над Дунавом, видела се као очерупани комад мрака. Сасвим немиран, Анастасијевић је почео да се распитује шта је то што се тако види.
Тако је, док још није ни крочио у Београд, млади Анастасијевић чуо причу о Пиринчани. И некада прва на оку путницима који су лађама пристизали у дунавско пристаниште, сва раскошна
Отуда се после име Пиринч-хан тумачило као Принчев хан. У часу кад млади Анастасијевић, још не Капетан Миша, од својих сапутника слуша причу о Пиринчани, нико ни не слути оно што ће, о Пиринчани, у другој
(Али и то је дотрајавање дуго трајало: млади и сиромашни Анастасијевић постепено се претварао у старијег и богатог Капетан-Мишу а затим у остарелог и пребогатог Мајор-Мишу који ће, готово
Изгледа да му је то узгредно сазнање било значајно јер се Анастасијевић, чим га је усвојио, осетио некако целовит. Безбрижнији него икад пошао је, са малом уштеђевином, на чувену београдску
Тако је почело. Убрзо је Анастасијевић схватио да је трговина посао који је највише његов. Не само зато што му је стално доносила добит него зато што је
Велике источне светлости надилазиле су велику реку која је, сва стишана пред најездом озарења, изгледала безазлена. Анастасијевић је удисао дах реске свежине, мирисе муља, рибе и измаглице што се одмицала пред сунцем и развлачила између барки и
Бећ данима тај му Румун нуди на продају два товара, две лађе, јеленских рогова. Румун нуди, Анастасијевић размишља а сви га, кришом, одговарају. Ћорав је посао, ти јеленски рогови, ко ће то да купи?
Ћорав је посао, ти јеленски рогови, ко ће то да купи? Али док размишља Анастасијевић, већ марвени трговац од угледа и од иметка, оцећа како га из тих непрегледних равница са оне стране Дунава, из
Бећ сутрадан се Анастасијевић уверио како овом куповином није погрешио: почео је да наилази на поруке које му је живот остављао.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Половином прошлога века познати богаташ и ортак Кнеза Милоша, Миша Анастасијевић, дао је сазидати ову достојанствену зграду и, у нади да ће му Кнез Михајло Обреновић постати зет, кнежевски опремити.