Употреба речи анатема у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Да вас је анатема свију што вас је год!” А старац Ждеривук мало кад које недеље не зове комшије на част само да их се напсује.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

О, како то ври?! Подвирим се под астал да није оздо ватра наложена. Ај; нема нигде. Пипнем астал — врућ! О, анатема га било!... ђаволска посла! Напуним ти лулу, запалио бих. Шта ћу? Нема нигде ватре.

— рече Страхиња, па се нешто замисли. — Село велико — прихвати Срдан — воденица једна. — Па и у њој нека анатема! — додаде чича. Мирко. — Да градимо другу — вели кмет — богами, нисмо ни кадри. — А не можеш наћи куражна човека...

Учини му се да су за совром час све жене, час све сами попови, па чак и Стамена, анатема је било, као с брадом!... Буде му здраво смешно, па се смеје! Поп мало-мало па тек помркне очима на њ.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

РЕЧНИК аваз — глас, вест, јека аговати — господарити аман — милост, опроштај аманет — завет, светиња анатема — клетва, проклетство арбија (харбија) — дрвена или гвоздена шипка за набијање пушке или пиштоља атар — поље,

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

их нико даље није чуо, и што су изушћене у другој половини деветнаестог просвећеног века, кад нема ни инквизиција ни анатема.

Теодосије - ЖИТИЈА

“. И опет: „Желео бих сам да будем анатема од Христа, за браћу своју по телу, Израиљце“. На њих се угледајући и цаоцећајyћи с вама, вашега ради спасења и своје

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

чу се на трећем месту и све се утиша. — Децо, то никако нећу! викну ч'а Марко, диже се и седе уз девојке. — Анатема те убила, шта ћеш око мене! викну Анђа и шчепа једну руку, која је залутала на њеним недрима. Зачу се мумлање.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

— »Смир’те се!« — дрекну и отпоче ћата декламацију. — Куку, ћата, анатема га било! — чу се са више страна од изненађене публике. А ћата Пера наставља после мале паузе: Смир’те се!

»Покољења дјела суде, што је чије дају свјема; на Борисе, Вукашине, општа грми анатема!« — Сасвим тако! — потврђује ћир Ђорђе. — Бравост за тај реч! Е-ли нешто из грчку књигу тој слово? — Није!

Изишао беше свима тамо на перчин ка’ прибогу ево нам’ вођена овај наш Милисав, анатема га! — Куку мене, што не беше вођен председник јал’ срески писар, па да ја свршим с њим, а ви да сехирите само!

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Поколења дјела суде, што је чије дају св'јема! На Борисе, Вукашине, општа грми анатема, гадно име Пизоново не см'је калат мјесецослов, за Егиста управ сличи гром небесни, суд Орестов. . . . . . . . . . . .

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Разумјете каквих некрштењака? Не анатемњака, (анатема их било!) но курјака. Неколико њих, вријеме је шћерало с планине, па се мотаху по обронцима.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Ако ли се усудиш зачинити сочивицу твоју са зејтином, проклет и анатема! Бре, буди ти паметан! Зашто проклет, и каква те је анатема нашла? „Што сам ти ја крив? Тако су свети оци установили.

Бре, буди ти паметан! Зашто проклет, и каква те је анатема нашла? „Што сам ти ја крив? Тако су свети оци установили.” Иди ти збогом! То није нимало паметно.

и вапаја или милости и опроштаја; побогу, забога амвон — проповедаоница; узвишено округло место у средини цркве анатема — проклетство Апелес — старогрчки сликар арамија — разбојник аратос — проклет аренда — закуп, најам архимандрит —

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

, 269), приликом усељавања у нову кућу (иб., 276), када се на непознатог злочинца јавно и свечано баца анатема (иб., 308). Кађење т. наш народ сматра и као жртву.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Зато од првашњих учитеља и нејма на њих које укорне списате издавна књиге, кано на остале одступнике, ни која анатема је приметнута, кроме тога ината и укора што је постајало.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности