Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Кад чињах какве опите, вероваху да правим злато. Кад предузех да, за студију њихове анатомије, расчлањавам разне животиње, моји абдерићани беху начисто да се упражњавам у мађиским вештинама“.
двадесет и шест година постао сам професор на Централној школи Пантеона, исте године поверена ми је катедра упоредне анатомије на овдашњем Музеју, а свима тим дужностима, и још многим другима, скопчаним са мојим звањем, одазвао сам се у пуној
„Ето видите, ово овде су пет томова моје“ Упоредне анатомије животиња, која је преведена и на више страних језика. То је моје прво научно дело.
постао сам ја, аутодидакт, искусан анатом, па ми је, седам година доцније, поверена моја садања катедра упоредне анатомије као потпуно сазрелом стручњаку. На њој сам посао, започет у Нормандији, наставио на широј основи и у већем обиму.
Био сам, додуше, одличан јахач, страсан ловац, прикупљач инсеката, лептирова и других животињица, али сам зазирао од анатомије.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ми лутамо по њима, док нам један од домаћих не даде потребна обавештења. Оно је медицинска школа, где се, при студији анатомије, сецирају лешеви. Ово је ботаничка башта; у њој се гаји најразноличније биље, а нарочито фино воће.