Дучић, Јован - ПЕСМЕ
А гроб: о, да ли свити? СУСРЕТ Једне се ноћи беше срела, На једној зрачној стази, Душа у небо што се пела, и ангел што на свет слази. Ангел исприча причу сјајну Шта су небески врти, А душа целе земље тајну: Магију љубави и смрти.
СУСРЕТ Једне се ноћи беше срела, На једној зрачној стази, Душа у небо што се пела, и ангел што на свет слази. Ангел исприча причу сјајну Шта су небески врти, А душа целе земље тајну: Магију љубави и смрти.
Ангел исприча причу сјајну Шта су небески врти, А душа целе земље тајну: Магију љубави и смрти. И осмехну се ангел потом На царство вечних зрака; Душа заплака за лепотом Игре светлости и мрака.
ПОБОЖНА ПЕСМА На чему зидам цркву, на чем? На стени, песку или блату? Личи ли страшни ангел с мачем Судији моме или брату?
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СТАНИЈА: И тај се усрећи, кад узе богињаву. ЉУБА: При расвитку рујне зоре Кад као ангел почива, Представи јој лице моје Обајањем њежног сна. СТАНИЈА: Не вичи, бога ти, кјерко, да плашиш комшије.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
И какав ангел указа ми се изненада! Како ме занесе, какву ми срећу донесе! Може ли бити већега шчастија него од таковога ангела
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Учитељ сâм, будући како ангел небесни и к свима како чадољубиви родитељ, сви смо се старали како ћемо таковој доброти већма угодити; а њему, иначе,
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
“ Јошт Бог нек зна што ми ангел прича, но ја поглед пут неба исправих и занешен не чујах ангела, већ трепетом св'јет свјетовах гледах, и слатка ме
када баци с ведрога запада своју хитру и пламену стр'јелу на кристалну круну Чамалара, тако трену бесамртни ангел на свијетла и огњена крила к небу сјајну и трону вишњега међу своје блажене ликове: мене узе под зефирна крила и
„Ево, - рече слаткогласни ангел - сад ће време бити од одиха, што ви код вас ноћу називате.“ Напријед ми расказа јављења која ће се у њем
“ Уста ангел на зефирна крила, поведе ме унапријед мало код једнога источника малоп „Ту ти сједи и воде се напиј са бистрога
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Слуга би рад бит господар, овај иште власти, А властелин да до цара пружа своје страсти. Човек хоће да је ангел, ангел се зло горди, — Да погибну сви лукави с' својима оскорди!
Слуга би рад бит господар, овај иште власти, А властелин да до цара пружа своје страсти. Човек хоће да је ангел, ангел се зло горди, — Да погибну сви лукави с' својима оскорди!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Тако и тога часа не мош знати у које ће доби доћи ангел. ЗЕМЉА СИ... А земља си, Не вода ни жустро вино, Не по многу времену Опет ти је повратак У земљу.
Зашто ангел је долазио по једанпут у години дана, те би пробрчкао ону воду и од тога је људма здравље бивало. А није од саме воде.
Него ли ангел, човечији на мозгу судац, њихова свест у оно доби сукоби себи скопост: та и нападе на њих, љуто сапре их и уплаши.
И обиде сва ондашња борављења душевна, показујући му оне красоте и лепоте рајске. И онде је запита ангел, у који би дворови та душа понајвећма миловала остати и боравити.
А душа каде прознаде онде и виде једне полате понајлепше што му је указао најпосле ангел, и поче се душа молити да би јој дао онде боравити теке исто у једном буџаку.
И рече к њојзи ангел: »У тим дворови ти не мож' боравити, јер нису твоји, него то су дворови твога брата, они што их је наскоро сазидао они
И онда ангел таки пак поврати ону душу к њејзину јој мртву телу. И кано из неке помрчине пробра се мртви. И оне који онде обстојаху
тај курварлук, тако тешко и горко оцyђyјеш кан' да су људи безтелесни и безплотни, или си ти само с неба сишли ангел безтелесан, те зато ниси ником разборит! Што сад велите духовници за то?
И што пак вели? Ето, дође ангел к девојки, те јој рече: »Радуј се, обрадована, Господ с тобоју!« Улази огласник унутра к њој у кућу...
Свакад се тек унутра о своме послу забаљаше, те се све дома нахођаше. Ту је и нађе ангел ка са слушкиња опкољену, с многима божијим књигама, прогледну и с доброговијањем к Богу преложну и угодну по свему
Него ли издај твоју реч доброхотиву ангелу и најпаче господу Богу твоме. То ти светли ангел говори, поглавица небесној војски, сведок и невестовођа нелажив, договорник драг а не ковлајџија и да је који опадник
А опет провиди га по стајању и по погледу где му се блиста лице кано сунце. Мисли се, јер доиста није човек, ангел је божији. Промењује се сама у образу. Изнутра од страха трне, никако не сми се усудити да га распита ко је и откуд је.