Црњански, Милош - Сеобе 2
кап смеха, Вишњевски је, за Трифуна, који је полазио у Миргород, и поред свасти, Дунде, нашао лепо друштво: госпожу Андреович, капетаницу, за сапутницу. Чијег је мужа задржао себи. Трифун заиста крену, из Кијева, за Миргород, весело се кикоћући.
Трифун заиста крену, из Кијева, за Миргород, весело се кикоћући. Дан када је пошао, са госпожом Софиком Андреович, и њене две ћерчице, био је, тог августа, дан последње Месечеве четврти.
Еј како то? Трифун би Вишњевског на ражњу пекао, што му је снајку напаствовао, а он? Шта би са госпожом Софиком Андреович, на првом преноћишту, кад је Трифун одлазио, да јој милује и успава децу? Трифун на то поче да виче да то није исто.
Кад се Андреович буде појавио у Бахмуту, место госпоже Софике, Трифун ће већ наћи нешто ново, али исто тако младо. Док једном не изгуби