Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Е мој брате, сами сте се давно и давно истребили, нити сте чекали мога говорења.” Архим[андрит]: „Како, преосвештени господине? Не разумем што с тим мислите.
”. Архим[андрит]: „Никако!” Еп[ископ]: „Нити би ти себе дао болесна у руке таквом лекару?” Ар[химандрит]: „С опроштењем, господине,
” Архим[андрит]: „Такога би[х] ја терзију с његовим истим аршином по леђи.” Еп[ископ]: „Дакле, лекар који се само зове лекар, а не
” Архим[андрит]: „Нипошто!” Еп[ископ]: „Кад би те поставили судијом, шта би ти по твојој савести таким људма судио?” Архим[андрит]:
” Еп[ископ]: „Кад би те поставили судијом, шта би ти по твојој савести таким људма судио?” Архим[андрит]: „За њи[х]ова лажна имена би[х] и[х] наказао и дао би[х] им крепку заповед под жесточим наказанијем, да се нипошто не
Можеш ли сад разумети шта ја мислим говорећи да су се сами калуђери давно и предавно истребили.” Архим[андрит]: „Господине, на моју душу, имате право; божја истина из ваших уста беседи. Камо срећа да сви архијереји тако мисле!
Архим[андрит]: „Мучи, бога ти, господару Маленица, јер од тебе ће залуду искати. Не из Јерусалима и из Свете Горе, него с неба да