Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Од неко доба наша се преписка врзе само око Ане. Ја то чиним, ваљда, стога да ти не би помислио: „А, сад се ућутао, сад ништа о њој не пише, знам ја шта ће то рећи!
Црњански, Милош - Сеобе 2
У Ане, сестринска наклоност, према том несрећном човеку, била је видна, мирна, јасна. У наклоности Варваре, међутим, било је
„Штипају, ђе не треба, дадиљу!“ узвикнуо би онда Ђурђе. Дешавало се, после, тако, увече, кад би код Ане седели, да Петар и Варвара, рано, оду. Павле би онда питао: Шта им би, зашто иду тако рано?
Она је своје хаљине удешавала, да буду као у Ане и Варваре. Али је била остала то вече у папучама. Кад је села притезала је своје, свилене, штримфле.
На пролеће, на годину, ако скући кућу, нек зет дође по децу. Састанак измећу Ане, Ђурђа, и Павла, у Токају, био је срдачан, али невесео.
Свет се око њих скупио. Павле онда оде у сусрет Варвари и братенцу. Сам, јер Ане и Ђурђа није било у кући, у том тренутку.
Тешкоћа Вишњевскова, код Ане, каже, била је у томе, што је Ана – и кад би успео да је усами – кукала, о својој деци.
А чинило се да ће је муж ударити. Њене су очи гореле, као у грозници. Ни Варвара, ни Петар, ни Павле, нису то од Ане очекивали, па су били занемели и носеве у тањире заболи. Међутим, Ђурђе се савлада.
Затим је легао, код њених ногу, очекујући да и он заспи. Идући дан, пред вече, неочекивано, код Ане, започеше болови. А на појутарје пачисте недеље, Ана је родила, лако, ћерчицу.
Трифун није хтео у то да се меша. Пред полазак из Кијева, дошло је, међутим, између Ђурђа и Ане, до неких ситних али видних свађа.
свог, дугогодишњег брака, био приметио да је у Ђурђевом браку настала нека, злослутна, тишина, и да се, између Ђурђа и Ане, нешто дешава.
Буди се сав у зноју и виче: Не, мене! Не, мене! Он, Ђурђе, каже, заспи, као дете, чим спусти главу, на крило Ане. У својој црној кринолини, са црвеним, сомотским, шепутима, на грудима, Ана је стајала, тако, пред Павлом, неколико
Други, његови, сународници били су примљени и код царице Ане, и код Елисавете. Па ако и не буде стигао он, па ако он и заврши у кући без пенџера, у Бахмуту, са слушкињом Жолобова,
Теодосије - ЖИТИЈА
и жена његова, благочастива Ана, од истога епископа светога Калиника примивши анђелски и иночки образ, назва се место Ане Анастасија монахиња, која сабравши лик црноризица провођаше вре ме у постовима и молитвама Богу.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
АНА: Молим! (Дотле је све скупила на служавник и оде.) ИИИ ПРЕЂАШЊИ, без АНЕ РИНА: Ето, је л' тако? НОВАКОВИЋ (љуби је): Како си ти пажљива и одлучна! РИНА: Него!
Матавуљ, Симо - УСКОК
и гувернадуру каваљерство „Светог Ђорђа“, а Станку Петровићу, који се ту и ранио, даде златну сабљу и одличје свете Ане.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
5. Вук Стеф. Караџић: Српске народне приповијетке, Беч 1870 (у наклади Ане удовице В. С. Караџића). 6. Вук Стеф. Караџић: Српске народне пословице и друге различне као оне у обичај узете
8. Вук Стеф. Караџић: Живот и обичаји народа српскога, Беч 1867 (у наклади Ане удове В. С. Караџића). 9. Вук Врчевић: Српске народне приловијетке понајвише кратке и шаљиве, на свијет издало
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Момо Капор БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности
аск.рс. 2011. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Момо Капор БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ Садржај УФУР 2 ГЛАВА И 9 ГЛАВА ИИ 13 ГЛАВА ИИИ 17 ГЛАВА ИВ 21 ГЛАВА В 24 ГЛАВА ВИ 30 ГЛАВА ВИИ 35 ГЛАВА
Да сам све те године одвојио за писање „Ане Карењине“, на пример, већ бих имао свој сопствени комфорни споменик на Калемегдану, где сам ошацовао једно заиста
ове хронике, писане искључиво за забаву читаоцима, пре него што је прешао на прекуцавање аутентичних бележака једне Ане.
То се ми питамо! Али нека, сви су они О. К. — та ваша деца, кажете, сви осим моје Ане ... то јест, моје рођене ћерке? Она је, значи, бунтовник? Њу су, дакле, оцинкарили?
Искључиво право на прештампавање Бележака једне Ане, осим писца, задржава још и „Њујорк Тајмс“, „Дистрибутед Бy Кинг Феатурес Сyндицате“ и Институт за изучавање феномена
осим писца, задржава још и „Њујорк Тајмс“, „Дистрибутед Бy Кинг Феатурес Сyндицате“ и Институт за изучавање феномена Ане — Лондон, Царнабy Стреет 167, Кад зрело размислим, Чарли, све сам их надиграла и наџивела!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
137 50. ЛИСИЦА СЕ ОСВЕТИЛА ВУКУ. 138 ДОДАЦИ 140 1. ВУКОВ ОГЛАС ЗА „СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВИЈЕТКЕ”, 1853 141 2. ОГЛАС АНЕ КАРАЏИЋ ЗА „СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВИЈЕТКЕ”, 1869 142 3. СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВИЈЕТКЕ. ДРУГО УМНОЖЕНО ИЗДАЊЕ.
У Бечу о Сретенију 1852. Вук Стеф. Караџић. 2. ОГЛАС АНЕ КАРАЏИЋ ЗА „СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВИЈЕТКЕ”, 1869 КЊИЖЕВНИ ОГЛАС.
КАРАЏИЋ. Друго умножено издање. У БЕЧУ у наклади Ане удовице В. С. Караџића ДОДАТАК У овоме додатку наштампане су оне приповијетке и шаљиве мале приче, за које је
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Овај сушти носи једну сребрну кутију и српски иште, говорећи: „Дајте милостињу на мошти Свете Ане у манастир Савину.” А његов дијакон за њим проси на мошти Светога Пантелејмона.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Рдало се завадија са вра-Закаријом, због Ане... Кљако је бија у пржуну два мисеца, због једног бравчета. Сад највише приваћа Жмирко Рорин, Кењо је отишâ нигди у
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
је ли, Ана? И обпаћа се жени за потврду. А Ана потврђује, скамењена лица. Једва примјетна измјена погледа између Ане и болничара, и болничар наставља, занатски стрпљив: — Хе, што ћете, код нас је тако ред!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
У шестој глави другог дела Толстојеве Ане Карењине води се разговор који циља на јунакињину везу с Вронским, за коју знамо да ће по Ану бити кобна, као што је и
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Шта није, шта?! Е, е,! — стаде се пакосно кесерити. — Да је ово отров, налио би' Му и десет вилџана, ане један — нек цркне пашче!. . .
Ћипико, Иво - Пауци
И већ у дућану не бијаше никога осим Марка, кад изнебуха уљезе Јурина мајка, Ане. —Колико сте му дали? — рече нагло. —У све дванаест фиорини, — одговори мирно шјор Лука. —А оно друго?
Станковић, Борисав - ТАШАНА
А, ево, жива сам, дишем, говорим; а треба да сам мртва. МИРОН Ане, нећеш ти бити мртва!... Ко је тај који то хоће? (Виче): Стано! Улази Стана.