Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
100; Уп. Караџић, В. С., Црна Гора и Црногорци, Просвета— Нолит, Београд 1987, с. 304. ²⁹ Шаулић, Аница, „Лик жене у народним пословицама“, ЗНЖОЈС, 45, Загреб 1971, с. 679. ³⁰ Требјешанин, Ж.
Џемс, Е. О., Упоредна религија, Матица српска, Нови Сад 1990. Шаулић, Аница, „Лик жене у народним пословицама“, у: Есеји, издање аутора, Београд 1989. Шаулић, н.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Јер ни они сами нису јој долазили, а камо ли други. ИИ А она, Аница, једино се по тој својој браћи и знала. Нико њу није звао њеним именом већ „сестра на Рибнички“.
И Аница је све радила. И то још како! Ма да се није толико дружила и, што кажу, „мешала“, ипак је она и чишћење куће, и намешта
И да јој нису била таква браћа, од којих ништа није могло да остане као што треба, како би тек онда Аница умела да спреми, удеси кућу!
Коло је играло, гомила деце гурала се, вијала. И Аница је била у колу, на најлепшем месту, и с девером играла. Осећала је како сви у њу гледају; нарочито с доксата
А у кући остале само жене: ашчика, неке мужевљеве сестре и једна стара тетка му, која је сад замењивала свекрву. И Аница је, после пресвучена, изишла у башту, да их двори... Били су испод винове лозе, до собе.
— Да, да, ту... ту свирај... „Развише ружу ветрови“ ... јест... да... и она се ноћас развила, ноћас... А Аница осећа да се то на њу односи, шта он тиме мисли, како под оним „ноћас развила“ мисли на њеног мужа, на њену прву ноћ.
То је све било, друго ништа. Доцније је Аница и мужа познала. Као што га је први пут видела: кошчат, али већ оронуо. Само једино они његови црни бркови што су му
А Аница је увек знала кад ће јој мати о томе говорити. Обично после вечере, кад дете заспи. Њих две остану саме, и кад Аница по
Обично после вечере, кад дете заспи. Њих две остану саме, и кад Аница почне да разбира за браћу, и остало што се десило по чаршији, махалама и кад јој мати, одговарајући, одједном,
Пролазим и гледам, а дућанче му пуно. Зембили пуни, раф пун. Аница би се тргла, али одмах би се одобровољила и чисто сажаљевајући мајку што је тако наивна, па, не узнемиравајући се,
И мајка би је остављала. После месецима јој не би више о преудаји спомињала. Не би она ни дала да јој се Аница преудаје и тако учини грех, обесвети покојника, да се не мора, да има од чега да живи.
Па и то што донесе једва да има за њу, а камо ли још и за дете... А, да се Аница задужи, да прода виноград, кућу покојникову, то боље Аницу да види мртву, него ли то.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
) ПОМИРЕНИЈЕ ДРАМАТИЗИРАНА ПОВЕСТ У ЈЕДНОМ ДЈЕЈСТВИЈУ ЛИЦА: АДВОКАТ АНИЦА ФЕМА ПОЗОРИЈЕ ПРВО АДВОКАТ (сам) АДВОКАТ (с великим трбувом, седећи код астала дигао обадве ноге на столицу и
ФЕМА: Слатки господине, учините милост, ја нећу на вас заборавити, нисам ја Аница. АДВОКАТ: На моју реч, немајте бриге, само немојте заборавити доћи до по сата, и том приликом онај — но, ви ме
нихиломинус тамен іпѕа наѕмівіт ін іллам. ПОЗОРИЈЕ ЧЕТВРТО АНИЦА, ПРЕЂАШЊИ АНИЦА: Добројтро, господине. АДВОКАТ: Добро јутро, добро јутро. АНИЦА: Како сте, господине, шта радите?
нихиломинус тамен іпѕа наѕмівіт ін іллам. ПОЗОРИЈЕ ЧЕТВРТО АНИЦА, ПРЕЂАШЊИ АНИЦА: Добројтро, господине. АДВОКАТ: Добро јутро, добро јутро. АНИЦА: Како сте, господине, шта радите?
ПОЗОРИЈЕ ЧЕТВРТО АНИЦА, ПРЕЂАШЊИ АНИЦА: Добројтро, господине. АДВОКАТ: Добро јутро, добро јутро. АНИЦА: Како сте, господине, шта радите? АДВОКАТ: Ево баш сад једну релацију довршујем.
АНИЦА: Како сте, господине, шта радите? АДВОКАТ: Ево баш сад једну релацију довршујем. АНИЦА: Бога вам, господине, шта је од мога процеса? АДВОКАТ: Он је у делу. АНИЦА: Оће ли се једанпут свршити?
АНИЦА: Бога вам, господине, шта је од мога процеса? АДВОКАТ: Он је у делу. АНИЦА: Оће ли се једанпут свршити? АДВОКАТ: До три месеца, пређе не може.
АДВОКАТ: Он је у делу. АНИЦА: Оће ли се једанпут свршити? АДВОКАТ: До три месеца, пређе не може. АНИЦА: До три месеца, тако сте ми пре по године казали, ја не знам шта ви радите.
АДВОКАТ: Моја драга, разумете ли, то не може тако лако бити. АНИЦА: Кад је тако, ја ћу мени другог фишкала тражити. АДВОКАТ: По произволенију, но ја вам ѕінцере кажем, разумете ли, да
Ствар је чудна, сад је противна партаја млого документа добила. АНИЦА: Шта декумента, шта ће мени декумента, кад ја сама декумента; нек плати колико суд осуди, па ето ти декумента.
АДВОКАТ: Добро, добро, драга Анице, но она може — разумете ли? — сад документа против вас имати. АНИЦА: Кажем вам, ја нећу декументе. АДВОКАТ: Имамо еxемпла да је млого пута парѕ тріумпханѕ пала и реексеквирата била.
а то добро знате гди ја, ја сумњам, други дрктати мора. Зато ће најпробитачније бити за вас да се помирите. АНИЦА: Шта, да се помирим, ја да се помирим с оном фландром, с оном несрећом, волим пређе цркнути.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
касније, кад су му поиспадали зуби и почела га издавати сапа, прекинула се и та посљедња веза с театром и умјетношћу. Аница је изродила пуну кућу дјеце, којој је очева грешна слабост за мелодраму поударала крупна херојичка имена: Норма,
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Зато се као исправи у седлу, одупре о узенгије”. 118 После прве брачне ноћи Аница, јунакиња приповетке Покојникова жена, у раздање се искрала из постеље и усамила у башти.
у приповеци У ноћи Цвета воли Стојана, али родитељи жене Стојана другом и Цвету удају за Јована; у Покојниковој жени Аница воли Иту, али је браћа дају Мити; у приповеци Они Мита воли Мару, али га родитељи жене Мариком; најзад, у Увелој ружи
Али није сасвим тако: лик само грубо изриче оно што латентно постоји у његовој варошкој култури. Аница с почетка забрану не разуме можда зато што је дошла са села.
види, понашање ликова у високој је мери условљено, ограничено; било да они сами потискују своје нагоне и побуде (као Аница), било да их други присиљавају да то чине (као Ташану).
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Моја прва песма, које се ја не сећам довољно, реконструисана би отприлике гласила: Поранила госпођа Аница У недељу прије јарка сунца, На кући је отворила прозор, На прозор се млада истурила, Главом шета и лево и десно,