Црњански, Милош - Сеобе 2
„Анице, Смиљана, Савко, Алко, да ми ниси род, свашта би било.“ Тај човек, који није био баш много писмен – мрзео да пише, и кр
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Била је боља. А овде код Анице било је и свирача. И тај човек, муж јој, није хтео да се као остали удовци венча у стајаћем оделу, већ је начинио ново.
У том је почело да бива видније. Са свију страна почело да се расклапа и разграњује. Око Анице, из баштâ, почеле тице, бубе да се дижу, шуште, мичу. Кроз свеж, оштар ваздух, почео жагор, кретање... дан се белео.
Па и то, бојећи се да она или који други из комшилука не помисли да он ради ње, Анице, шаље, његов момак кад донесе говори: како је Ита, газда му, послао то „за дете; боји се да оно не види по улици, па
мати, одговарајући, одједном, напречац, као да се тек тада, узгред сетила, прекине и почне по кога да хвали: — Море, Анице чујем, ето, Недељко ’арно се оправио. Пролазим и гледам, а дућанче му пуно. Зембили пуни, раф пун.
Или, ако би која дошла да штогод, какву ствар, урутку, узме од ње на послугу, она то не би као од ње тражила, већ: — Анице, да ли имаш то? Док беше покојник, то је било у кући. И он нам није бранио, узима.. ли смо.
Мајка је дозва. Па не могући да је сачека у соби, изиђе и сретоше се на прагу од собе. — Анице, кажи драгичка, ћерко! ... — предусрете је.
Само му јаче одударају они његови пуни, црни бркови од бледа, кошчата, а сада још и мртвачка лица. И испред Анице укочено, све више почне да се диже. Поглед му строг, мрачан, упрт у њу. Она ништа не сме.
Прерипе зид. Али не долазе они, већ прво отворе капију и на њу пусте жене да оне код ње иду. — Анице, Анице... дете, Анице!
Прерипе зид. Али не долазе они, већ прво отворе капију и на њу пусте жене да оне код ње иду. — Анице, Анице... дете, Анице!
Прерипе зид. Али не долазе они, већ прво отворе капију и на њу пусте жене да оне код ње иду. — Анице, Анице... дете, Анице! — Прихваћају је с прозора жене заједно с мајком и показују јој дете, да би се она што пре освестила, дошла к себи.
И тек кад види свећу, мајку, жене, увери се да оно није истина, груне у плач. — Шта је, Анице? — питају је и поливају је водом. Она не може да се ослободи, дође до речи, већ само јеца. — Шта је?
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
АДВОКАТ: Добро, добро, драга Анице, но она може — разумете ли? — сад документа против вас имати. АНИЦА: Кажем вам, ја нећу декументе.
АНИЦА (полети јој у косе): Како је то, фландро? (Шчепаду се). АДВОКАТ: Хо, хо, хо! Виолатио ѕедіѕ іудіціаріае. Анице! (Тражи да ји растави). АНИЦА (тресне Фему о земљу): Але те однеле. АДВОКАТ: А, а, а. Моју Фемицу неqуаqуам!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
То је био Милан (Мица) Савић, стари отац мог друга, песникиње Анице Савић (Ребац). Стари господин био је страшно љут што сам једну своју песму у Лирици Итаке посветио његовој ћерки.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Није много користила ни вика и прекори енергичне Анице. Жене из дружине нарочито су завољеле Калпурнију, која је сад била стално у њиховом друштву.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
врло задовољна песмом и која ће извесно ту песму пустити у циркулацију, старајући се да допре и до руку саме госпође Анице.
И, одиста, песма је допрла до госпође Анице пре но што сам ја и слутио, и начинила читав лом у дотле мирној апотекаревој кући.