Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— обрецали би се они увек на њих. — Не умете још људски ни да се обучете, а камо ли... Нарочито су њој, Аници, забрањивали.
овде, у вароши, као и тамо, у селу, исто тако радили, а све остало, што је требало друкчије да се ради, остављала је Аници. И Аница је све радила. И то још како!
По столу исполивано вино, изглодане кости, растурен дуван. Свећа на среди стола осветљавала их је. И све се то Аници учини неугодно, највише што јој сви они, што јој њихово весеље не дође онако домаћинско, с неким редом, поштовањем:
знаш, брате... прва радост, па сам ти... „Ој Мораво, моје село равно“ — запева тако пространо да се Аници учини да он сад први пут зато тако пространо, радосно, пева, што су се ње курталисали, удали је, зато што им је она до
Сматрала је то као грех. И то не према Аници, већ према покојном зету. И не само она, мајка јој, већ сви други, родбина, комшилук, као да су сматрали за грех ако
У таким приликама увек би јој мајка улазила брзо, још брже за собом затварала капију и долазила Аници, али полако, као стрепећи, бојећи се некога.
Не знајући шта да ради, чисто плачући, свратила је комшикама и почела њих да моли, — преклиње, да оне иду Аници и питају је зашто неће за Иту. — Ако неће, — говорила је комшикама, — али зашто, нека бар каже зашто неће?
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
АДВОКАТ: Слуга, слуга, које добро? ФЕМА: Молим вас, јесте ли ви фишкал Аници Вулетиној? АДВОКАТ: Аници Вулетиној? Јест, јест, она има страшан процес, тешко противној партаји, јер ви сте церте
АДВОКАТ: Слуга, слуга, које добро? ФЕМА: Молим вас, јесте ли ви фишкал Аници Вулетиној? АДВОКАТ: Аници Вулетиној? Јест, јест, она има страшан процес, тешко противној партаји, јер ви сте церте разумели добро за моје име;
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Тада заплака у води звоно Светог Марка. РЕЉЕФ СА ЛИКОМ ДАНТА Аници Савићевој Кентаврима бесним маље у носу затрепташе жудно, копита им росу у мрачне шуме кад јурнуше даље лудим трком са
папазјанија, о кентаурима, о Дантеу, о голим женама, није била написана, него у тој мојој песми, посвећеној покојној Аници Савић.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Одмах после свадбе, наиме, Аници муж Мита наређује да све што узме, чиме се послужи, мора вратити где је раније било.
Аница с почетка забрану не разуме можда зато што је дошла са села. Затим, о Аници се у Покојниковој жени приповеда као о удовици, а то је значајно зато што се у ограничењима удовичиног понашања
конфликт између чулне устрепталости и моралних обзира одредио је свирепу судбину и двема помињаним удовицама - Аници и Ташани.