Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Чудо, госпоја-Сидо... кад сте баш така »чисменка Анка«... чудо да нисте понели са собом поред »шнуфтикле« и какву опирачу.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Љуба чека код црквених врата кад женске излазе. Гледа, телбизи — и доиста једну је истелбизио. То је Анка Белкићева, трговачка кћи.
Зове их сутра на ручак, такође и Чекмеџијића. Кад сутрадан тамо оду, Анка изнесе ракије и бадема и стидљиво комплименат начини. — Драго ми је особито . . . Изволите се послужити . . .
Чика-Гаври није толико требало, јер је куражи имао и без тога. Госпођа мамица напољу кува ручак. Анка и друге ситније сестре помажу. Дође и време ручку. Сви се наместе.
После подне шета се Љуба са фрајлом Анком, њеном малом сестром и мамицом. Њему се Анка допада. Истина, била је врло бела у образу, а Љуба би волео да је мало руменија, али опет нобл изглед има.
да види како стоје Чекмеџијићеве акције. Чика-Гавра каже на то: „Добро!” Дође Љуба са шетње. Анка и мамица, отишле у другу собу да се пресвуку.
— То је врло лепо, само ако је све сигурно и дужници плаћају. — Не брините се за то. Видите, моја Анка добиће још за мог живота две хиљаде шајна. — То је лепо; а кад почиње тај живот?
учинио Љуба што је то писмо писао, јер је већ прстен госпођице Анке са младим нотарошем прошао, и до две недеља Анка је удата. Овако је бар Љуба част своју спасао. ВИИИ Љуба се ни најмање није кајао што је тако са Белкићем поступао.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
између Думна и Сиња) Приповиједа се да су негда хајдуци ондје дочекали и побили сватове, те остала само дјевојка Анка, и мати жалећи је викала: „Моја Анка“ и тако се оно мјесто назвало Мојанка.
се да су негда хајдуци ондје дочекали и побили сватове, те остала само дјевојка Анка, и мати жалећи је викала: „Моја Анка“ и тако се оно мјесто назвало Мојанка.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Па онда грунем у таштину собу и ужасно је препаднем. Она се, неисказано удубљена у подлистак Томе Милиновића „Анка Обреновић и смрт Кнеза Михаила“, специјално у Врло интересантан одломак „Анкин сан уочи Светог Николе“, толико
Али од свију њих, сумње нема, прва која ће се појавити, биће његова сусетка Анка, и то сад свакако много слободније него што им је раније у кућу долазила.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
— Што радиш, Анка? — Ево чистим рибу за вечеру. — Чисти, Анка, чисти! Положила би затим руку на раме старој слијепој Лукрици, која је
— Што радиш, Анка? — Ево чистим рибу за вечеру. — Чисти, Анка, чисти! Положила би затим руку на раме старој слијепој Лукрици, која је сједила на шкрињи у углу кухиње.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Г-ђа Ната Стефановић Други Учитељица енглеског језика Први послужитељ Полицијски писар Други из министарства Анка, служавка Девојчица кројачица Штампарски шегрт Први Други грађанин Догађа се у доба сусрета прошлога и садашњега
ЖИВКА: Ти још не доби кафу? Е што је безобразна, по три пута човек да јој каже. (Одлази задњим вратима.) Анка, шта је с кафом? АНКИН ГЛАС (споља): Ево! ЖИВКА: Ето, и то се зове млађе! Бар да је као што треба кад га човек плаћа.
АНКИН ГЛАС (споља): Ево! ЖИВКА: Ето, и то се зове млађе! Бар да је као што треба кад га човек плаћа. ИИ ПРЕЂАШЊИ, АНКА АНКА (уноси кафу и служи): Извол'те! ЖИВКА: Морам трипут да молим за једну кафу.
ЖИВКА: Ето, и то се зове млађе! Бар да је као што треба кад га човек плаћа. ИИ ПРЕЂАШЊИ, АНКА АНКА (уноси кафу и служи): Извол'те! ЖИВКА: Морам трипут да молим за једну кафу.
ИИ ПРЕЂАШЊИ, АНКА АНКА (уноси кафу и служи): Извол'те! ЖИВКА: Морам трипут да молим за једну кафу. АНКА (безобразно): Па нисам седела на канабету, имала сам посла. (Одлази.
АНКА (безобразно): Па нисам седела на канабету, имала сам посла. (Одлази.) ИИИ ЖИВКА, САВКА ЖИВКА (пошто је Анка отишла): Ето, видиш ли је! Дође ми, бога ми, да потегнем овим маказама па да јој разбијем главу.
Теби твоје не гине. САВКА: Ако је само за три месеца... ЖИВКА: Ни један дан више!... ИВ ПРЕЂАШЊИ, РАКА, АНКА РАКА (гимназиста, улази без књига и без капе, сав подрпан). АНКА (улази за њим и носи књиге и капу).
ЖИВКА: Ни један дан више!... ИВ ПРЕЂАШЊИ, РАКА, АНКА РАКА (гимназиста, улази без књига и без капе, сав подрпан). АНКА (улази за њим и носи књиге и капу). ЖИВКА: Ију, црни синко, ти си се опет тукао? РАКА: Нисам!
АНКА (улази за њим и носи књиге и капу). ЖИВКА: Ију, црни синко, ти си се опет тукао? РАКА: Нисам! АНКА: Јесте, јесте, тукао се! ЖИВКА (тетки): Погледај га, тако ти бога, какав је, као да је с вешала пао.
АНКА: Јесте, јесте, тукао се! ЖИВКА (тетки): Погледај га, тако ти бога, какав је, као да је с вешала пао. АНКА (остави књиге на сто): Ето је и руку раскрвавио. ЖИВКА: Ију!... (Шчепа му руку коју је увезао марамом.
ЖИВКА: Ију!... (Шчепа му руку коју је увезао марамом.) Несречниће један, битанго! (Анки.) Донеси воду да се испере. (Анка одлази.) Још каже није се тукô! РАКА (упорно): Нисам! ЖИВКА: Него шта си? РАКА: Правили смо демонстрације.
ЖИВКА: Ју, ју, ју! Ето како ће и главу да изгуби једнога дана. АНКА (долази с лавором и бокалом): 'Ајде овамо у кујну да те умијем. РАКА: Шта ће ми да се умијем?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
У глуво доба ноћи, када никога од радозналаца није било да надгледа моју покору, дошла је к мени Анка. Због мене је све време чекала негде напољу и гледала када ће оне најупорније савладати сан да би могла да се ушуња,
Време је тражило нешто друго: да се зло излечи — да се Анка одвоји од мене. Обред венчања Мијата Видића и Анке Којић извео је лично игуман Макарије.