Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Баш да знам да те никад ни узети нећу! Анока се не застиде, кô што би требало. Лукаво погледа испод ока, нави се мало на страну и, прикривајући љутину, рече: — Па
Бе, ни кост с коском му остала не би, ко би те само прстом прихватио! Анока размажено тресне ногом о земљу, испупчи прси, зачкиљи и заврти главу: — Е? А ти би, ваљда, хтео да ја седе плетем?
После, опет, удари у плач — ни то не зна зашто! Само што му се и кроз смех и кроз плач у нејасној слици показује Анока, и тако га чудно чупа за срце, да му се чини сад ће умрети.
Он се наслони на буре из кога је малочас пио и поче умирати, али тако слатко, да му се чини као да га грли Анока и као да га носи бесан кулаш Остојићев. Тако је свакоме ко се први пут опије.
Па да ако се она једина поведе за другом децом! — Дај боже! На неколико дана после тога казала је Анока једној својој другарици: „Знала сам ја да све мора бити по мојој вољи! Нема, море, оваке девојке ни до деветог села!
И богзна до које би мере оне издржале без роптања, да Анока, и не саставивши пуних шест месеца у њиховој кући, не узе све више и више беснити.
Женама већ догрди, и кад Анока једном, кад је требала да буде редара, оде на вашар, оне се скупише у тајну седницу. — Ја не знам, друге, шта смо ми
Ђеда ама баш да је погледа. Сви ћуте. У Радојке бије ли срце — бије! А Анока ништа и не сања! Пошто се вечера, људи се почеше крстити и чекају на ђеду, па да устају.
теби је сасвим неправо у мојој кући и код мог народа! Ко је још видео да женска глава што одговора? И Анока ћути, али стегла руком своју рођену бутину, и нокти упадају у месо.
да ти се ове жене натресају и пакосте! Ал' ја сам овде господар! Анока виде нешто злобно на ђедином збрчканом лицу. И поред мржње, она први пут осети некаку бојазан.
Али сну не заповеда ђеда, нити се он боји његове клетве! Анока се диже. Погледа тамну слику Петрије више себе. Напрасно јој се нешто преврте у грудима.
Каке су мисли, куда се то носе? — Петрија, сестро, опрости ми! Женско срце одвугну, задркта и расплину се: — Анока, душо, да ти је богом просто! — Петрија, сестро...