Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Липо ћу обрадовати Барицу и сестру Криву, која се удаје... — Шта? Удаје се Антица? За кога? Па шта то одма не кажеш? — рече Бакоња сједајући поново. — Јето са срећом испросија је онај старији Јурићев.
Ћипико, Иво - Приповетке
аск.рс. 2010. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Иво Ћипико ПРИПОВЕТКЕ НА ПОВРАТКУ С РАДА 2 БРАЋА 21 ЦВИЈЕТА 32 АНТИЦА 53 СТАРИ СВЕТИ СПИРИДОН 77 ДАНГУБА 84 У СТРАСНУ НЕДЈЕЉУ 93 ПРЕЉУБ 99 ИВО ПОЛИЋ 121 НОВИ
Па снуждена, с кошарицом у руци, враћа се у тијесне улице засјенутог града. АНТИЦА Прије но сам је лично упознао, из потанког причања сељака, у више махова, дознао сам за њезин начин живота.
Од утисака из дјетињства, из привидно једноличнога живота на шкољу, послије с насладом сјећаше се Антица једино дјетињих састанака.
Други то опазише, па се почеше ругати, вичући на вас глас: „Антица је нашла мужа!” Она их зачуђено погледа и пође у кућу.
— Да, зима ће брзо доћи, па ћемо за ружних дана сами бити на шкољу, — прекиде мук Марко. А Антица не одговара и неће да у њ гледа. — Било би добро да нас зима заједно нађе, избаци он и не миче се.
Иду мирно напријед, никога не сретају, нити су коме на доглед. Антица осјећа у својој дрхтај његове тешке нажуљане руке, па је нешто стеже у прсима: чини јој се да би јој лакше било кад би
Свршетком зиме укрца се с њиме у његову бродицу. Марко сам прихвата оба весла и отисне се од краја. Антица му хтједе помоћи, но он се успротиви, вели: „Сам ћу још данас!
Данас ће се у селу вјенчати. — Помакни се ка сриједи! — рече јој Марко, спазивши да се бродица нагиње на страну. Антица се трже из мисли и припомјести.
Сјутрадан, у сунцу, једри брод низ пучину прама непознатоме крају. Антица с врха шкоља за њим гледа: јача туга но игда у њој се јавља, и лијепо зна да је то ради њега.
од осталих дрвета својим живим зеленилом, и што, и на најмањи лахор, пуштају од себе једнолике јединствене звукове. Антица те звукове толико пута ослушкиваше, па и сада, из навике, устави се испод једнога да одахне. — Што си се сневеселила?
— Што си се сневеселила? — пита је Марко и ухвати је за руке да је к себи привуче. —Пусти ме! — брани се Антица. —Баш нећеш ме, док се год не вјенчамо... Ти хоћеш по закону; нека, ма ето, брзо ћеш ми бити жена!
Ха, сад си већ моја!... Нема већ разлога да се отимаш. . жено моја! — и, говорећи, вуче је к себи. Антица се чуди његову заносу: она га познаје као млакоњу.
Ћипико, Иво - Пауци
Али Илија не нађе Марина у животу, већ друштво прими у кућу удовица му Антица, у црно завита. Лијепо их причека и, посједавши друштво за сто, донесе им пун врч вина.