Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
РИНА: Како није тачан? АНТА: Чујте, само дозволите, ја морам бити обазрив. РИНА: Али шта је вама, господине Анто, одјутрос: какве су све то загонетке, какви су то разговори? АНТА: Стрпите се мало, молим вас.
СПАСОЈЕ: Мене? РИНА: Ви нисте ништа чули? СПАСОЈЕ: Не знам шта бих имао чути? РИНА (Анти): Како то, господин-Анто, нико сем вас није чуо? АНТА: Ја нисам чуо, ја сам видео. СПАСОЈЕ: Шта си ког ђавола видео? АНТА: Рећи ћу ти.
ПАВЛЕ: Молим! Желите ли и ви, господине Анто, да насамо говоримо? АНТА: Рекли смо, мене ћете прескочити. ПАВЛЕ: А моја супруга, можда?
СПАСОЈЕ (први се прибере и викне за њим, иако је Павле већ отишао): Али и ми хоћемо да живимо! Анто, потрчи за њим и довикни му: и ми хоћемо да живимо; и ми хоћемо да живимо!
ИВ АГНИЈА, ПРЕЂАШЊИ АГНИЈА: Добар дан желим. Гле, и ви сте ту, пријатељ-Анто, баш добро. Хтела сам и иначе да вас потражим, да вам кажем: ја сам ону ствар сасвим друкчије чула но што сте ми ви
(Уздржи се.) Или ти, Анто, 'ајде' реци ти: волиш ли ваљалство или годину дана робије? 'Ајд' реци? ЉУБОМИР: Одиста, тежак, врло тежак положај.
МАРИЋ: Говорите, забога, је ли то истина? Господине Спасоје, господине Протићу, господине Новаковићу, господине Анто, говорите, говорите је ли то истина? СВИ (ћути). МАРИЋ: Ја морам у тамницу, је л' те?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
године једнако је живео по српским логорима око Дрине (1810. године био је у Лозници у муасери, кад су Богићевић Анто и Милош Поцерац и Бакал Милосав бранили Лозницу од Турака...). Кад Турци 1813.