Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Дечје песме би, у начелу, ваљало уносити у антологије озбиљне поезије — подвргавати их, дакле, најстрожем вредновању. Ту се, додуше, јављају тешкоће композицијске природе;
У предговору Антологије вели да би оне „одскакале нескладно”, да би „прскале као 'жабице' међу осталим песмама”. Проблем би се, ипак, могао
Ту је, пре свега, важна њена критичка функција. Винаверова Пантологија најбоља је критика Поповићеве Антологије, и, више од тога — њен хумористички пандан, наопака пројекција. дечји песник пародира у другом правцу; циљ му је други.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Његове две Српске читанке (Београд, 1874—1876; друга књига доживела је друго издање у Београду, 1895), које су готово антологије нове српске књижевности, задуго су остале у школској употреби, и у њој су добили књижевно образовање неколико наших
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— Изостављајући набрајање свих прегледаних извора, наводимо оне које смо искористили за састављање ове Антологије: 1. Вук Стефановић: Српски рјечник, Беч 1818. 2. Вук Стеф. Караџић: Српски рјечник, Беч 1852. з. В. С.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ја се, из те антологије, сећам песме Спомен на Руварца и сматрам ту песму, и сад још, за најлепшу песму XИX века. Мој друг, у Темишвару, Душан
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
21 Право изненађење долази тек на крају Ђурићеве антологије, где се у објашњењу другог дела песме каже „Сунцем главу повезала, месецом се опасала, а звездама накитила (ваљда се
Треба ли се онда чудити што радо посежу за необичним, неочекиваним одабиром (приређују, рецимо, антологије) наслеђенога песништва, и што управо њихови избори и тумачења бацају нову светлост на то наслеђе?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Баш због свега тога, састављање Антологије старије српске поезије — а то значи антологије српске поезије пре Бранка па, неминовно, и без Бранка — може на први
Баш због свега тога, састављање Антологије старије српске поезије — а то значи антологије српске поезије пре Бранка па, неминовно, и без Бранка — може на први поглед изгледати посао прилично узалудан и
Када би у намерама ове Антологије била рехабилитација начелних заблуда предбранковске епохе, горњи приговори и сумње били би итекако умесни.
а са особитим обзиром на њега она, неизбежно и потпуно природно, није и не може бити довољна па чак ни много погодна. Антологије су одувек биле и увек ће остати сасвим особите, у извесном смислу изразито неправедне књиге.
само разноврсност непотпуно изражених или и неостварених уметничких тежња: о тим слабостима, заблудама и разноврсности антологије ћуте.
је он приказан; а кад се у свакој врсти од они средоточака таки натраг у другу врсту враћаш, то га онда ружиш“—? Антологије се међутим не смеју обазирати на овакве текстове, ма како иначе они били поучни, забавни, изузетни или било по чему
не смеју обазирати на овакве текстове, ма како иначе они били поучни, забавни, изузетни или било по чему значајни. Антологије упадљиво региструју само несумњиве успехе и истичу само победничке врхунце; неуспехе не осветљују и не објашњавају.
Оне дакле своје време не приказују сасвим истинито. Лажу антологије. Ни ова овде није без тих недостатака. Зато, ко би само по њој хтео судити о узроцима многих појава у нашој
Ипак, и без одређене такве намере, надам се да ће се и из овакве Антологије, а можда јасније него и из многих Бранкових рођених стихова, видети шта је он све смео а шта морао одгурнути да би
Тако је, брижан, певао Паун Јанковић: знао је које му је Отечество. Већина песника ове Антологије међутим отаџбине, онакве за коју се бринуо у туђини млади Паун Јанковић, имали нису.
Ту, у томе овако издвојеном стиху, један је прелом, и једна међа, и завет. Песници ове Антологије, у своме непосредноме осећању живе вековне аустријске снаге, у своме респекту према трајности и нетакнутости те
лажу: једна од њих, срочена у мрачној редакцији Српског народа, овако је, године 1873, каљала једнога од песника ове Антологије, Јована Суботића, тада милетићевца: Црн ђаво, а црн враг — Пост'о Јован народњак, Па се сваком фали Да се добро
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
деце, аутори окретали књижевности за децу, било да су преводили стране текстове, писали уџбенике, или састављали антологије/зборнике као врсту дечје лектире, а то је коначно водило и ка самосталном стварању песама, односно прозног штива за
Овај педагог и школски управитељ писао је песме, приповетке и састављао антологије. Поповићеве бројне књиге за децу комбинују дела усмене и уметничке књижевности, оригинална дела и преводе.
у Новом Саду). Поповић је издавао збирке и антологије песама и прича за децу. Своје радове за децу (своје песме објавио је у збиркама Венац песама, Слике и прилике и
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
У првом издању Антологије народних јуначких песама, 1954, уз критику Кравцовљеве теорије, напоменуо сам (на страни XXXВ): „Године 1948.