Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
'Одите, 'одите сви на моје груди... АНТА (потрчи му у загрљај). СПАСОЈЕ (гурне Анту): Ама, не ви; акционари, овамо на моје груди, браћо и сестре, акционари. (Загрли све колико може и кличе.) „Илирија”!
ЉУБОМИР: А господин Анта ми вели да је онај већ предао ствар адвокату. СПАСОЈЕ: Да, тужи господина Анту. АНТА: Све нас тужи. ЉУБОМИР: Кривично?
АНТА: Све нас тужи. ЉУБОМИР: Кривично? СПАСОЈЕ: Ја не знам, али мислим да нас тужи административно, а господин-Анту кривично. АНТА: Тужи нас све подједнако, нема ту разлике. ЉУБОМИР: А зашто тужи?
СПАСОЈЕ (сети се): Ах, да... тебе тужи за оно. ЉУБОМИР: А господина Анту? АНТА: И мене тужи за оно. ЉУБОМИР: То значи: и ми би морали узети адвоката?
Према томе, тужба против вас дабоме да није опасна, ал' узмите овог грешника Анту, на пример. АНТА (буни се): А што ти опет мене? РИНА: Узми, брате, себе као пример.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Међутим, не треба резати лозу ни на Светог Валентина (14. И п. н.), ни на Светог Анту опата (17. И), јер неће бити грожђа, или ће га бити врло мало (ЗНЖОЈС, 10, 41; 42). На лози спаљују се свеци.
Ћипико, Иво - Пауци
— Како намирили? — приупита и не скида погледа с њега. Цирило блиједи и кришом погледа у старога Анту. — Дакле сте се намирили? — јави се судан. — Па добро! — и насмије се. — Колико си му дао?
— Десет фиорини, господине. — Дакле, ти си примио десет форинти од овога? — упита судан старога Анту и кретом руке показа на Цирила. — Јесам, господине, није разлога да кријем.
је с оцем о дугу старога Анте Рајића, и чекао да дође Јелић — Американац, јер он му бјеше оцу обећао да ће за старога Анту подмирити дуг. — Све ће враг однијети! — љутио се шјор Лука, преврћући карте.
— пружи му га, — а двиста фиорини биће на либру. — Фала! Но не треба да се мучите. Кад пусте старога Анту, поћи ћемо у варош у нотара. — Ча је од нотара потриба? — опази стари. — Браво! Дакако! Не бацам ја новац тако!