Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Шта ти се чини, Анчицкен? АНЧА: Врло лепо, милостива госпоја. (Забележи.) Јошт вам један сат треба. ФЕМА: О, имам, Анчицема, остало мије од покојног два сата. (Извади.) Истина, сребрн је, но ја ћу га дати позлатити.
АНЧА: То је врло велики сат. ФЕМА: Ништа, ја не жалим платити. Је ли, Анчицема, у џепу се носи? АНЧА: А, боже сачувај, овде на левој страни. (На прси показујући.
(Придене сат.) Анчицкен, може и овако поднети, док се онај позлати, је ли, Анчицема? АНЧА: Јесте, милостива госпоја. (Забележи.
АНЧА: Од бели костију, што се гледи кроз њега. ФЕМА: Право, Анчицема, и ја ћу да постанем кратка вида. АНЧА: Верујем, милостива госпођа. (Забележи.
(Забележи.) ФЕМА: Док се тај, како се бестрага зове, штекер купи, могу се и с наочарима послужити, је ли, Анчицема? АНЧА: Може, милостива госпођа. ФЕМА (узме наочаре и гледи кроз њи): Коми фо!...
(Таре чело.) Шта је то, бестрага? АНЧА: То су карте. ФЕМА: Рифтик, рифтик, пунишака, поклопице и марјаша. Коми фо, Анчицема, да купиш карте, то ћемо и ми играти. — Како се даље унтерлондрују? АНЧА: Ударају у фортепијано.
АНЧА: Ударају у фортепијано. ФЕМА: О, то је давно у моди. Штогод ново, по новом журналу. Пропопо, Анчицема, да купиш три дромбуље, да се унтерлондлујем. Могу и ја какву моду изнети, је ли, Анчицхен?