Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Свуд је води по манастирима и чита' јој масла и бденија; куми врага у све манастире да остави снаху Анђелију, куми врага — ништа не помаже!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ђе у тебе не има јунака да изиђе Арапу на мејдан, но ми не би умријети с миром“. Па дозива љубу Анђелију: „Анђелија, моја вјерна љубо, је л' ми јоште у животу доро?
ујутру јутро освануло, Дмитар узја вранца великога, и он узе сивога сокола, пак полази у лов у планину, а дозива љубу Анђелију: „Анђелија, моја вјерна љубо, отруј мени мог брата Богдана! Ако ли га отровати нећеш, не чекај ме у бијелу двору!
смрт разбољео; пак оданле окрени хинтове, трчи брже мјесту Беркасову, те ми зовни моју стару мајку, стару моју мајку Анђелију, ал̓ њој немој право казивати, да сам се ја на смрт разбољео, већ јој кажи од мене поздравље — да се ја сад на војску
друштво дукате дијели; па увати Хајкуну ђевојку, одведе је у земљу Србију, доведе је у бијелу цркву, од Хајкуне гради Анђелију, па је узе за вјерну љубовцу.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Онде се већ и ожени, узе за се кћер некога Аранита храброга кнеза арванитскога, госпођу Анђелију. Те онде ш њоме роди то блажено дијете му Максима краснога.