Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад то зачу сужањ Милутине, он ми пише једну ситну књигу своме брату Анђелићу Вуку: „А мој брате, Анђелићу Вуче, мени бане одс’јече откупе: три стотине сријемских волова, пет стотина бачкијех
Кад то зачу сужањ Милутине, он ми пише једну ситну књигу своме брату Анђелићу Вуку: „А мој брате, Анђелићу Вуче, мени бане одс’јече откупе: три стотине сријемских волова, пет стотина бачкијех овнова, дв’је хиљаде жутијех
Откупљуј ме, мој рођени брате! Откупљуј ме, не држи ме овђе, — тавница је кућа необична!“ Оде књига Анђелићу Вуку; кад је Вуче књигу проучио, те виђео што му књига каже, он се стаде свуда прометати, док састави сријемске
““ Тад говори бане Задранине: „То је главом Анђелићу Вуче“. Па он брже ситну књигу пише, те је шаље Анђелићу Вуку: „Богом брате, Анђелићу Вуче, немој мени ђеце
““ Тад говори бане Задранине: „То је главом Анђелићу Вуче“. Па он брже ситну књигу пише, те је шаље Анђелићу Вуку: „Богом брате, Анђелићу Вуче, немој мени ђеце поморити, поморити и глади и жеђу; пустићу ти брата Милутина“.
Па он брже ситну књигу пише, те је шаље Анђелићу Вуку: „Богом брате, Анђелићу Вуче, немој мени ђеце поморити, поморити и глади и жеђу; пустићу ти брата Милутина“.