Употреба речи анђелка у књижевним делима


Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Микац, Ј., „Вјеровања“, ЗНЖОЈС, 29, Загреб 1934. Милић, Анђелка (прир.), Рађање модерне породице, Завод за уџбенике, Београд 1988.

Милић, Анђелка (прир.), Рађање модерне породице, Завод за уџбенике, Београд 1988. Милић, Анђелка, „Породица: дијалог социологије и историје“, у: Рађање модерне породице, Београд 1988. Милићевић, М. Ђ.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

) ИКОНИЈА: Да ми је ко причо, не би му веровала! Стоји и говори, а пред њим нигде никог! (Примети Анђелка) Ја морам да седнем! Ћоро! јеси то ти? Ниси ваљда побего? АНЂЕЛКО: Нисам, него амнестија!

Нико не може дудари онако како уме дудари најрођенији! (Враћа се Цмиља, подупирући Анђелка) АНЂЕЛКО: Реко сам ти да од тог нема ништа! ЦМИЉА: Најлакше је упропастити девојку! Ено ти га тамо, у ћошку!

Они који су дошли на пратњу стоје над Анђелковим гробом и гледају увис, у небо. Као да горе, у небу, виде Анђелка.) ЦМИЉА: Ослободио се брига земаљских, веселник!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности