Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
међу којима заслужују пажњу два приповедача: Старосрбијанац Григорије Божовић и Македонац из охридског краја Анђелко Крстић.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
према потреби: шанкерка, келнерица, куварица, судопера; пре два-три месеца дошла са села; близу двадесет година АНЂЕЛКО, звани „Ћора”, лопов, нешто преко тридесет година МИЛЕ, старији човек, представља се као активиста СТАВРА, средовечан,
(Сви излазе. У кафани је остао само Миле: спава, с главом на столу. На кухињским вратима појављује се Анђелко. Тешко храмље, подупире се батином. Посматра Милета, гледа према шанку. С муком се спушта на столицу. Враћа се Иконија.
(Примети Анђелка) Ја морам да седнем! Ћоро! јеси то ти? Ниси ваљда побего? АНЂЕЛКО: Нисам, него амнестија! (Затамњење) ИИ СЛИКА (Кафана, после фајронта. Сви су отишли, светло је смањено.
Иконија и Цмиља односе чаше и есцајг, преврћу столице на столове.) ИКОНИЈА (виче напоље, Анђелку): Анђелко, чесма ти је у дворишту! Има и струја! (Цмиљи) Мани мало том метлом, неће ти отпасти!
ЦМИЉА: Једва је милицајци спасли! ИКОНИЈА: Манијак! Ко да ми је она нешто па боља! (Храмљући, улази Анђелко. Го је до појаса, истетовиран, једном руком се ослања о тојагу, другом се брише.
(Храмљући, улази Анђелко. Го је до појаса, истетовиран, једном руком се ослања о тојагу, другом се брише.) АНЂЕЛКО: Страшно колко нам смрде возови! Препородило ме ово умивање! ИКОНИЈА: Више и не памтим кад сам путовала!
Препородило ме ово умивање! ИКОНИЈА: Више и не памтим кад сам путовала! Откад сам Раденка саранила, нисам! АНЂЕЛКО: Како седну у воз, одма се изују, па печено пиле у крило! Истина, има и цица! Чарапе црне, препуне белих рупа!
ИКОНИЈА: А и не питах те! Што ти вучеш ту ногу? АНЂЕЛКО: Не знам, нешто ми скочило и поплавило. Оволикачка гука, а и гноји се.
А што ви мене тако фиксирате? ЦМИЉА: Каже Иконија да вас називају Ћора! АНЂЕЛКО: Па шта с тим? ЦМИЉА: Ништа, само се питам што вас зову Ћора кад нисте ћорави!
АНЂЕЛКО: Па шта с тим? ЦМИЉА: Ништа, само се питам што вас зову Ћора кад нисте ћорави! АНЂЕЛКО: Ћора, то је од ћорисања, погрешно сте протумачили корен! ЦМИЉА: А зовете се, у ствари, Анђелко?
АНЂЕЛКО: Ћора, то је од ћорисања, погрешно сте протумачили корен! ЦМИЉА: А зовете се, у ствари, Анђелко? АНЂЕЛКО: Анђелко. ЦМИЉА: Па лепше вам је име, него надимак! АНЂЕЛКО: Шта ћете, никад два добра зајдно!
АНЂЕЛКО: Ћора, то је од ћорисања, погрешно сте протумачили корен! ЦМИЉА: А зовете се, у ствари, Анђелко? АНЂЕЛКО: Анђелко. ЦМИЉА: Па лепше вам је име, него надимак! АНЂЕЛКО: Шта ћете, никад два добра зајдно!