Јакшић, Ђура - ПРОЗА
“ — О, стари, прогоњени Сремче! Ти си анђео избавитељ томе несрећном детету!... Сремац замишљено ћуташе, а после, досетивши се нечему, рече: — Учитељу, синоћ
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он це топио од милина... Рај прави човека анђелом. И Станко, у рају душе своје, био је заиста анђео. Да си му ма шта заискао, дао би. Да си кога грдио — он би га бранио.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— „Бог да му душу прости!” — А... онај.. ваш учитељ? Чусте ли што за њега? — Е, кад се онај божји анђео одрече њега и врати покајан попу, учитељ, веле, оде у Биоград и ожени се некаком што прави шешире.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Откуд то? Никаква, ни најмања сенка, није могла пасти на Варвару. Била је прави анђео. Павле је још увек мислио да га је Петар омрзнуо, због те селидбе у Росију, али се некој љубомори Петровој никад није
Хоће ли и оне у Росију? Шта ради онај риђокоси анђео, што затвара очи кад игра полонезу, као јагње бело?“ Павле онда упита: мисли ли на Варвару? А старац се продера: „Ја!
Није да се воледу, него само гучу и држе се за руке, као Тотице кад иду у цркву. Кажу да је леп као анђео, а да је четрнаест година млађи од Кумрије.
Да није ишао у визит Вишњевсковој свасти, Дунди? За коју рече да је тотски анђео. После оног што се у Токају десило, њихова љубав, њена и њеног мужа, оно што је била, не може више бити.
Зна се да је и она мислила, о људима, као њен министар Петар Иванович Шувалов: да се ни један човек није родио анђео! Али да ли је, и како је, кажњен Вишњевски, Павле, и Исаковичи, никад нису чули.
Теодосије - ЖИТИЈА
И када је Сава дошао у царствујући град, цар пријатељ прими га с великом чашћу, јер је од младости био као анђео. Цар га запита о здрављу И о животу светога старца оца његова.
Мислим да је овај старац анђео, или од анђела, или, још боље, од Бога послан. Пожуримо се да Богом послани савет у дело спроведемо!
покорност И послушност преподобнога старца љубљеном и богодарованом сину његову, тако да није мислио да је човек него анђео.
А свети старац гледајући како га син служи и негује као анђео, потоцима топлих суза радосном душом због њега к Богу обливаше се, и тако се као штитом молитвама његовим окриљен од
А свети рече: — Сви нека дођу. И за кога благоволи Бог и души твојој, анђео твој казаће ти. Пошто су била позвана братија преподобнога, рече цар: — Оци моји и братија твоја сви су часни и
Свечаност је била велика, и велику љубав и весеље цар због свог зета приреди. Те ноћи у сну, у лику светога, анђео Божји наговори цара да да светога и да буде однесен у земљу народа својега.
И гле, као против Мадијамаца негда Исусу Навину, и овоме против љуте змије анђео господњи с мачем у рукама појави се и стаде пред њим.
Пештера, пак, преподобнога, у којој натчовечански као анђео поживе, у цркву божју претворена би, а у њој гроб његов и светих моштију остаци чудотворни леже.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
„Анђео смрти окрену буктињу, и с њом се угаси моје јадно биће“. детентіо реи алиенае (лат.) — држање, присвајање туђе ствари
Црњански, Милош - Сеобе 1
Стајала је често код прозора, у његовом присуству, изнад бедемова, и разливених вода, и гледала у небеса вечерња, као анђео. Кутовима очију видела га је и тада, и посматрала, говорећи својим дамама и пратњи ма шта, безначајно.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
уплаше и одагнају, изговара се и следећа веома сугестивна басма: „Крст на небо, крст на земљу, крст на свакојак зглоб. Анђео на срце, а вук на траг. Лек тражио, врачку нашао.
„Кад дијете спава, па се у сну посмејкује, веле: ... крај њега стоји анђео и шали се с њим. У тој шали кад му рекне: ’умријеће ти отац’, дјетету и није толико жао, већ наставља смијех, али кад
Према једном веровању из Сврљига, када ватра запишти, То значи да се боре ђаво и анђео, па тада ваља да дете (мушко), као невино, неким дрвцетом џарне ватру како би помогло анђелу.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
ЗА ВРЛИНЕ У МАНЕ ПРОМЕТНУТЕ За оне што се због врлине претеране, међу људима недозвољене, изопаче, за човека кога анђео зачне, а ђаво дотка, за испоснице које природа, хиљадуротка, љуто прокуне и у души им запали порочне маште; за оне
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
драго, Усне, образ румен, а врат бео; У недељу Бог је то наслаго Па на земљу послана ти благо О, она је са неба анђео И лепша кажи да је драга твоја, Ал' не реци него бјаше моја.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Једноћ бог пошље анђела да види како ова браћа живе па ако зло живе да им да бољу храну. Кад анђео божји сиђе на земљу, претвори се у просјака, па дошавши к ономе што чува крушку замоли га да му да једну крушку.
Он узбере од својих крушака, па му да и рече: — Ево ти од мојих крушака, од братинских не могу ти дати. Анђео му захвали и отиде. Кад сутрадан остане други брат да чува крушку, дође опет анђео па га замоли да му да једну крушку.
Анђео му захвали и отиде. Кад сутрадан остане други брат да чува крушку, дође опет анђео па га замоли да му да једну крушку.
И он му узбере од својих крушака, па му да и рече: — Ево ти од мојих крушака, од братинских не могу ти дати. Анђео и њему захвали и отиде.
Анђео и њему захвали и отиде. Кад буде ред на трећега брата да чува крушку, опет дође анђео и замоли и њега да му да једну крушку.
Кад буде четврти дан, анђео се начини калуђер, па дође рано ујутру и затече их сву тројицу код куће, па им рече: — Хајдете за мном да вам дам
Они пођу за њим без речи. Кад дођу на један велики поток, вода тече, све уји, онда запита анђео најстаријега брата: — Шта би ти да ти је? А он одговори: — Да је све вино од ове воде, па да је моје.
А он одговори: — Да је све вино од ове воде, па да је моје. Анђео прекрсти штапом, а то место воде потече вино: ту се бурад оправљају, ту се вино сипа, људи раде, село читаво.
Онда га анђео онде остави и рече му: — Ето ти што си желео, сад живи. Па узме ону двојицу и пође с њима даље. Кад дођу на једно
Па узме ону двојицу и пође с њима даље. Кад дођу на једно поље, а ту голуб прекрилио поље. Онда запита анђео средњега брата: — Шта би ти сад желео? А он му одговори: — Да су то све овце, па да су моје.
А он му одговори: — Да су то све овце, па да су моје. Божји анђео прекрсти поље штапом, а то све место голубова овце: ту су станови, једне жене стоку музу, једне млеко разливају, једне
Онда му рече анђео: — Ето ти што си желео. Па узме најмлађега брата н пође с њим преко поља па га запита: — А шта би ти хтео?
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
“ СТАНИЈА: Та је девојка анђео? Ђаво, ђаво, што нема образ. ЉУБА: А она њему: „Слатки мој Светиславе, можеш ли сумњати да те милујем; ти си мој
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Започиње конверзација. И баш онда кад анђео тишине пролети кроз нашу трпезарију, а маман и њене вештице исцрпу први део вечерње теме — нас децу, на вратима се
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
У цркви липе липов бог се светли, а саће јуна као квасац буја и попак жеже, и жубори гуја. Тек сјајак ланен (анђео ли, цвет ли?), кроз свето руно (блажен, душо, лан ти), у сабор-коло с пропланка упламти.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
19 МОЛИТВА 21 МОЛИТВА 22 У НОЋИ 23 У ОСАМИ 25 ЗВЕЗДА 26 АНЂЕО МИРА 27 ИВ 28 ЛАСТАВИЦЕ 29 ЗАДОЦЊЕНИ ПУТНИК 30 ПОСЛЕДЊА РУЖА 31 У БЕРБИ 33 ЈЕСЕН 35 У ПОЗНУ ЈЕСЕН 36 СУМОРНИ
Свуд спокојство тихо влада, Лахор шуми, роса пада, Лаку ноћ! К'о шуштање мирног мора Кроз тишину бруји глас, То анђео поврх гора Тихо слази међу нас... Лаку ноћ, лаку ноћ!
Само једна трепну, Па је покри мрак. Чија беше звезда? Бог једини зна! Спокојна је, мирна, Васиона сва. АНЂЕО МИРА Ноћ дубока влада и све живо спава, На староме торњу поноћ откуцава — И у томе часу, са гранчицом крина, Анђео се
АНЂЕО МИРА Ноћ дубока влада и све живо спава, На староме торњу поноћ откуцава — И у томе часу, са гранчицом крина, Анђео се спусти са рајских висина. Све поспало ћути, нико се не буди; Не виде га звери, не виде га људи.
Ал' осећа грање, па се тихо свија, Осећа га лахор, па слатко ћарлија. И анђео мира, кроз дубоку таму, Спусти се пред олтар у пустоме храму.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Милета Јакшић ХРИСТОС НА ПУТУ Садржај БЕЛЕ И ЦРВЕНЕ РУЖЕ 2 АНЂЕО СМРТИ 5 РАЗБИЈЕН КРЧАГ 7 ХРИСТОС У КРЧМИ 10 МУШИЦЕ 12 ПРИЧА О ЂАВОЛУ 15 КУКАВИЦА 17 СИРОТИЊСКА КРВ 19 МУДРИ
Црвене руже побелеле су од Магдалениних покајничких суза. И од тог доба има на свету и белих ружа. АНЂЕО СМРТИ Шестога дана стварана, рано у зору, седео је на престолу Господ Бог, окружен великим мноштвом анђела и слушао
Земља се плачући молила анђелу да је не дира. Анђео се сажали и врати се. Бог онда пошаље Михаила арханђела, али се и он, ганут молбом земљином, врати на небо без земље.
Бог онда пошаље Михаила арханђела, али се и он, ганут молбом земљином, врати на небо без земље. Па и трећи анђео, ког је Бог послао на земљу, врати се на небо и дође пред Господа празних руку.
— Не плачи, земљо, и не жалости се! Ја ћу ти овај прах вратити!... И Анђео смрти захвати од земље прегршт праха и однесе Богу.
Тело је човеково било смртно. Први је човек живео и умро. После њега људи су се множили, рађали и умирали, а Анђео смрти примао им душе и односио Богу а мртва тела њихова остављао земљи, враћајући јој тако, по обећању, прах њен.
Онда му се у сну јави анђео и рече му да више не оклева него нека одмах пође онамо куда га зове глас народа. Старац се покори вољи Божјој, с
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Па кад га вцдиш, брате, 'нако у друштву, — вели Митар, — рек'о би да је анђео. И после тога, он почитује капетана к'о год и ми...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Смрти се не бој, но зла човјека! — Злу човјеку свак је дужан. — Човјек је човјеку ил’ анђео ил’ ђаво. — Звер звера, птица птицу, — човек човека једе. — Ни докрмити стоци, ни докрушити људ’ма.
А ако га не удариш још једном, онда и онај један цркне. АНЂЕО И ЂАВО Сваки човек има по једнога анђела, који га чува од зла и по једнога ђавола, који га навраћа на зло.
АНЂЕО И ЂАВО Сваки човек има по једнога анђела, који га чува од зла и по једнога ђавола, који га навраћа на зло. Анђео стоји човеку на десном рамену, ђаво на левом.
Анђео стоји човеку на десном рамену, ђаво на левом. Кад човек чини добро, анђео се весели и крилом својим хлади човека по образу, а ђаво се тада жести и љути.
А кад човек стане да греши, анђео се сневесели и плаче, ђаво пак све подиграва од радости и пркоси анђелу говорећи: „Е, мој је, мој је!
“ А буздован одмах сам изиђе на бријег; у том му се анђео јави, говорећи: „И ти можеш, и коњ ти може, али ти бог не да!
На пољани су тој лутке утврђене, непомичне: овце и чобани — и пред њима анђео; мало даље, као у шталици, — јасле и волови, и Јосиф и Марија с младенцем Исусом“.
звјездоју путешествујут: нас бо ради родисја отроча младо, превјечни бог“; а за то време у вертепу се ово приказује: Анђео се јавља пастирима и они се клањају.
— са срећом; било ти благословено! аман! — милост!, опроштај! анатемњак — проклетник, ђаво андио — анђео аџе (од амиџе) — стриц Баба Марта — народна персонификација за месец март Баба Рога (руга) — измишљено дечје
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Једноћ Бог пошље анђела да види како ова браћа живе, па ако зло живе да им да бољу храну. | Кад анђео Божиј сиђе на земљу, претвори се у просјака, па дошавши к ономе што чува крушку замоли га да му да једну крушку.
Он узбере од својих крушака, па му да и рече: „Ево ти од мојих крушака, од братинских не могу ти дати.” Анђео му захвали и отиде. Кад сутрадан остане други брат да чува крушку, дође опет анђео па га замоли да му да једну крушку.
” Анђео му захвали и отиде. Кад сутрадан остане други брат да чува крушку, дође опет анђео па га замоли да му да једну крушку.
И он му узбере од својих крушака па му да и рече: „Ево ти од мојих крушака, од братинских не могу ти дати.” Анђео и њему захвали и отиде.
” Анђео и њему захвали и отиде. Кад буде ред на трећега брата да чува крушку, опет дође анђео и замоли и њега да му да једну крушку.
” Кад буде четврти дан, анђео се начини калуђер, па дође рано ујутру и затече их сву тројицу код куће, па им рече: „Хајдете за мном да вам дам бољу
” Они пођу за њим без речи. Кад дођу на један велики поток, вода тече, све уји, онда запита анђео најстаријега брата: „Шта би ти да ти је?” А он одговори: „Да је све вино од ове воде, па да је моје.
” А он одговори: „Да је све вино од ове воде, па да је моје.” Анђео прекрсти штапом, а то место воде потече вино: ту се бурад оправљају, ту се вино сипа, људи раде, село читаво.
Онда га анђео онде остави и рече му: „Ето ти што си | желео, сад живи.” Па узме ону двојицу и пође с њима даље. Кад дођу на једно
” Па узме ону двојицу и пође с њима даље. Кад дођу на једно поље, а ту голуб прекрилио поље. Онда запита анђео средњега брата: „Шта би ти сад желео?” А он му одговори: „Да су то све овце, па да су моје.
Онда запита анђео средњега брата: „Шта би ти сад желео?” А он му одговори: „Да су то све овце, па да су моје.” Божиј анђео прекрсти поље штапом, а то све место голубова овце: ту су станови, једне жене стоку музу, једне млеко разливају, једне
Онда му рече анђео: „Ето ти што си желео.” Па узме најмлађега брата и пође с њим преко поља па га запита: „А шта би ти хтео?
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
И просто рећи: све своје имање у зајам издаде, јер други Авраам би, странопримац, земаљски анђео, небески човек. „Стога и Бог преузнесе га и дарова му име које је више од сваког имена“, (Флб.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
(Излази) ЦМИЉА: Згодан овај! ИКОНИЈА: Није да га узмеш за пелцер! ЦМИЉА: Овако скинут, изгледа као анђео! ИКОНИЈА: Арханђео Анђама и Брадаило! Репоња крилати! ЦМИЉА: Нисам га виђала. ИКОНИЈА: Мустра, дошо са робије.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Али је било много свети[х] отаца? Ништа то не чини. да и[х] је хиљаду пута толико било, да се сав свет сложи, да анђео с неба дође и да учи што против апостолске науке, не ваља примити ни веровати.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
ВРБА 191 XЦИ ИЗ „ЈАДРАНСКИХ СОНЕТА“ 192 XЦИИ 5 193 XЦИИИ ЗВЕЗДЕ 194 XЦИВ ПОДНЕ 195 XЦВ МОЈА ПОЕЗИЈА 197 XЦВИ АНЂЕО МИРА 198 XЦВИИ АНЂЕО ТУГЕ 199 XЦВИИИ ВЕЧЕ 200 XЦИX ЈЕСЕН 201 С У ПОЗНУ ЈЕСЕН 202 ЦИ 203 ЦИИ ПОСЛЕДЊИ
СОНЕТА“ 192 XЦИИ 5 193 XЦИИИ ЗВЕЗДЕ 194 XЦИВ ПОДНЕ 195 XЦВ МОЈА ПОЕЗИЈА 197 XЦВИ АНЂЕО МИРА 198 XЦВИИ АНЂЕО ТУГЕ 199 XЦВИИИ ВЕЧЕ 200 XЦИX ЈЕСЕН 201 С У ПОЗНУ ЈЕСЕН 202 ЦИ 203 ЦИИ ПОСЛЕДЊИ ГОСТ 204 ЦИИИ ЗИМСКО
Ј. Дучић XЦВИ АНЂЕО МИРА Ноћ дубока влада, и све живо спава; На староме торњу поноћ откуцава. И у томе часу са гранчицом крина, Анђео се
И у томе часу са гранчицом крина, Анђео се спусти са рајских висина. Све поспало ћути, нико се не буди; Не виде га звери, не виде га људи.
Ал' осећа грање - па се тихо свија; Осећа га лахор - па тихо ћарлија. И Анђео Мира, кроз дубоку таму, Спусти се пред олтар у пустоме храму.
Па прекрстив руке на блажене груди, Рујну зору чека да небом заруди... В. Илић XЦВИИ АНЂЕО ТУГЕ Са распуштеном косом, под венцем од љубичица, Спустивши блеђану главу на звучну сребрну лиру, Ја видим небеску
Са покиданих жица, Последњи акорд звони. Божанска нека туга светли се са њеног лица, И она сузе рони. Анђео то је Туге.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Како дивно изгледате! Не буди урока, далеко боље но кад вас последњи пут видех. Шта вас подиже опет на ноге?’ - ,Мој анђео хранитељ’, рече он и погледа захвално на своју младу пратилицу.
Ја је погледах, изгледала је заиста као анђео“. „То је садања супруга господина Кондита“, упаде му у реч Пембертон, „познајем је красно створење“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
), узми овако пример један, једну категорију људи: прво, најпре, жена је анђео, прави правцати анђео, као ти, разумеш ли?
), узми овако пример један, једну категорију људи: прво, најпре, жена је анђео, прави правцати анђео, као ти, разумеш ли?
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Саранио сам љубав и поноса век. Још остала жеља ми што са мном путује, Лепа као анђео, к'о последњи лек. Још остала жеља ми, на прошле олује, Да уморну главу спустим к'о оборен цвет, И да слушам тишину и
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
ТРЕСКА... 34 И АКО ЈЕ НОЋ ВЕЧИТА... 36 ТИХЕ СУЗЕ 37 ЈЕСИ Л’ ГЛЕДÔ... 38 МОЈОЈ ДЕЦИ 39 СУЗА И УЗДАХ 40 У АТЕЉЕУ 41 АНЂЕО И ЂАВО 43 У СВАТОВИ ЈЕДНЕ СРПКИЊЕ 48 НОЋ 50 ДИВНА ЗВЕЗДА 52 ЛАКУ НОЋ 54 ЗАЛУТАО АНЂЕО 55 ЗА ПОТОКОМ 57 СТРУЧАК ПЛАВЕ
И УЗДАХ 40 У АТЕЉЕУ 41 АНЂЕО И ЂАВО 43 У СВАТОВИ ЈЕДНЕ СРПКИЊЕ 48 НОЋ 50 ДИВНА ЗВЕЗДА 52 ЛАКУ НОЋ 54 ЗАЛУТАО АНЂЕО 55 ЗА ПОТОКОМ 57 СТРУЧАК ПЛАВЕ ЉУБИЧИЦЕ 59 ПОРОДИЧНА СЛИКА 61 ВОЛЕО БИХ ЗГРЕШИТИ... 63 ИМАМ ЈЕДНУ ВОЋКУ...
Платну дајем оно чим се Груди прелише... Ал’ из душе нек’ ти живот Над не избрише!“ »Отаџбина« 1891. АНЂЕО И ЂАВО (Од К. Саса) Краљ дозива сликар-уметника: „Две ми слике изремечи кистом.
„То зар ђаво! — викнуше господа, — Те дивоте ни анђео нема...“ А краљ сиђе, уметнику приђе, Потапша га рукама обема.
Лаку нојцу гдегод нема злобе худе, И на мору и на копну — и свуд свуде! »Невен« 1890. ЗАЛУТАО АНЂЕО (По француском) Анђелак један мали, ведра и светла чела, Развио крила видећ’ широки простор свуд; Први пут ето рају
Ту нађе пуно греха, нигде покајања, Завишћу, мржњом, злобом оскрвњен сваки кут; Анђео хтеде натраг, ал’ већ не мога наћи Из овог земског глиба натраг у небо пут.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
ПРОТИВ СМРТИ 57 ХРОНИКА 58 ОДБРАНА ЗЕМЉЕ 59 РЕQУИЕМ 60 ЈУГОСЛАВИЈА 68 ВАТРА И НИШТА 71 СВЕСТ О ПЕСМИ 72 АРИЉСКИ АНЂЕО 77 О АНЂЕЛУ НА ЗИДУ 78 АРИЉСКИ АНЂЕО 79 УТВА ЗЛАТОКРИЛА 95 ФРУЛА 96 ГОЈКОВИЦА 97 ЗОВА 98 БОЛАНИ ДОЈЧИН 99 СЛУГА
ЗЕМЉЕ 59 РЕQУИЕМ 60 ЈУГОСЛАВИЈА 68 ВАТРА И НИШТА 71 СВЕСТ О ПЕСМИ 72 АРИЉСКИ АНЂЕО 77 О АНЂЕЛУ НА ЗИДУ 78 АРИЉСКИ АНЂЕО 79 УТВА ЗЛАТОКРИЛА 95 ФРУЛА 96 ГОЈКОВИЦА 97 ЗОВА 98 БОЛАНИ ДОЈЧИН 99 СЛУГА МИЛУТИН 100 УТВА 101 ТАМНИ
1957. АРИЉСКИ АНЂЕО О АНЂЕЛУ НА ЗИДУ И Заузме своје место између седам звезда када престаје ватра и збивање и почиње чиста кристализација
своје место између седам звезда када престаје ватра и збивање и почиње чиста кристализација подарена у смиривању. Анђео усамљен на зиду, можда он стварно постоји у зиду, али када није на зиду, он је сен.
Али има нешто око његове главе што је чиста лепота и непревазиђена врлина, а слично је празнини. ИИИ Овај конкретни Анђео, осветљен сам собом изнутра, да је у пустињи рекао би: шта ће ми нада ако не да сачувам ову пустињу.
Да сиђе са зида, рекао би: ово је предео који продужује љубав. 1957. АРИЉСКИ АНЂЕО Анђеле горки празнине и снаге, Кад указа се сунце какав није Свет, где невољан јаче ћу волети драге, Док плод посејан
Да ниси анђео кога страх мој кроти Чудовиште би био у својој лепоти Чије порекло у мојој је жељи Да уништен будем тамо где постаје Мо
ми испере глас и смири га, песма без речи пошао сам негде а удаљавам се о водо Ти си глас птице после поноћи времена анђео с двоструким лицем и потаја далеко иза светлости далеко иза часова када је смрт велика маска сунца Измених се
Краков, Станислав - КРИЛА
Ипак није могао да види како се над пилотом са сломљеном ногом наднео бели, поноћни анђео. Војници говоре како анђели смрти лежу уз самртнике. Авијатичар је и крај сломљене ноге био румен и леп дечко.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Небесна луча нек’ ти чисте боје разгара, Нек ти рајском росом сокови бује бистри; Анђео љубови нек’ распири т’ огањ живота, А земаљска тебе рука се коснут не сме.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Да пакô сипа најљући јед У часу да ми .живот отрује; Ал’ ти си, душо, божји анђео; Па док си сишла доле на земљу, У лету ти је планула крв, Па сада сањаш — сањаш ужасно! ЈЕЛИСАВЕТА: Е, сан је, сан!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
У царству лепоте жена круну носи, Тобом поноћ блуди, тобом звезде трепте, Тобом зло се цери, тобом самрт коси, Анђео и демон тобом с неба слећу — Тобом Господ живи, светови се крећу.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
ПРЕДВЕЧЕРЈЕ Жаром затамни у предвечерје твар, и очи: блуду ли, пагуби на руб ил’ скрушењу. Исполин анђео силовито над крововима затруби. И не виде га, жарки стуб, и не чују.
Дижи се, Јехова, разгнај зле у бег. Јехова, дођи нам, Јехова. Славни Боже, дођи нам сад. (Један анђео:) О, Давиде, ти ниси тај Ко ће саградит овај дом. Твој некад родиће се син, Владаће тај над светом тад.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Бог се једном разгневио на ђавола, и наредио анђелу да га ухвати. Али ђаво буде бржи, и анђео не могадне учинити ништа. Зато Бог рече анђелу да, кад појури ђавола, отвори пред њим р. грање, па ће се ђаво заплести.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
И тако редом. Понављао је непрекидно како мора бити лепа као небески анђео, мила лика, смеђих груди, нежна и умиљата, висока три и по лакта, бујних груди, витких дугих ногу.
Говорила је како је добри бог створио људе једнаким и како сваки има право на мало задовољства. Као неки анђео послан с неба да васпостави на земљи поредак правде, тако је и она међу нама занемарила све разлике које су нас делиле.
Рече да се пећина осветлила изненада кристалном светлошћу. „Отворише се врата у стени и изађе бели анђео. У једној руци држаше пламени мач, у другој јагње.
У Никанора, бели анђео стајаше непокретно у златној прашини у отвору врата и дуго му говораше. Према ономе што нам је Никанор о томе рекао,
Према ономе што нам је Никанор о томе рекао, анђео је знао све о нама: и да сам ја отерао у смрт грешног Прохора и да је Доротеј издао, па чак и то да је млади Матија
Да не знам Никадора, и да нисам уверен да је то један врло частан човек, помислио бих како је анђео добио од њега тачна упутства шта ће рећи, јер збиља никакве разлике не беше између онога што сам ја знао да Никанор
упутства шта ће рећи, јер збиља никакве разлике не беше између онога што сам ја знао да Никанор мисли и онога што је анђео, по Никанору, рекао. Анђео је дакле оптужио и мене.
збиља никакве разлике не беше између онога што сам ја знао да Никанор мисли и онога што је анђео, по Никанору, рекао. Анђео је дакле оптужио и мене.
Рекох на то да ми није јасно зашто је анђео држао у десници усијани мач (ужарени, пламтећи) а у левој сирото мајушно јагњешце, ако се већ у виђењу појавио са
Рекао је да грех мора бити кажњен, а рекао је и то да му се у Митровачкој пећини јавио анђео који га је упутио шта треба да учини и он је тако и учинио.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
46 ЗИМСКО ЈУТРО 47 АНЂЕО МИРА 48 НА СТЕНИ 49 ЕЛЕГИЈА 50 У НОЋИ 51 ЉЕЉО 53 ЛАДА 55 ПОСЛЕДЊИ ГОСТ 59 Т* 60 [НА СЛИЦИ ТИЈАНИНОЈ] 62 ЕЛЕГИЈА 63 ГОСП
АВРАМОВИЋУ 90 СТАРА ПЕСМА 91 ОМОРИКА 93 ЦИГАНЧЕ 95 АНЂЕО ТУГЕ 96 ОПРОШТАЈ СА ШАЈКАШКОМ 97 НА ЧАРДИ 99 (ПЛАШЉИВО И МИЛО ЛАНЕ) 100 ВЕЧИТА ХАРМОНИЈА 101 НИМФА 102 ПРЕД
1884. АНЂЕО МИРА Ноћ дубока влада, и све живо слава, На староме торњу поноћ откуцава И у томе часу, са гранчицом крина, Анђео се
АНЂЕО МИРА Ноћ дубока влада, и све живо слава, На староме торњу поноћ откуцава И у томе часу, са гранчицом крина, Анђео се спусти са рајских висина. Све поспало ћути, нико се не буди; Не виде га звери, не виде га људи.
Ал' осећа грање, па се тихо свија, Осећа га лахор, па слатко ћарлија. И анђео мира, кроз дубоку таму, Спусти се пред олтар у пустоме храму.
Но ти ми објасни сада шта чиним ово и гди сам? Ја видим да сам пијан, иако, зашто бих крио? Дирнуо пехар нисам. 1888. АНЂЕО ТУГЕ Са распуштеном косом, под венцем од љубичица, Спустивши блеђану главу на звучну, сребрну лиру, Ја видим небеску
Са покиданих жица Последњи акорд звони. Божанска нека туга светли се са њеног лица И она сузе рони. Анђео то је туге.
Но светли идеал добра и нежни анђео мира, Ти сиђе с висине тада, да бурни смириш дух: Да седмоструни кимвал и звучна опије лира Празничном својом песмом
Ових дана удар стиже несрећнога стихотворца, Идол му се испросио за некаквог богословца. И анђео његов тако попадија одсад биће, Јешће с попом поскурице и рађаће поповчиће. А наш бедни стихотворац?
Плаве и сузне очи она је подигла горе, Кô бледи анђео туге. Свилена одећа њена У складним борама својим падаше по поду доле, А њене скрштене руке бејаху до пола голе.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Зачудо, интелигентнија од свих њих, та девојчица није осећала ни моћ ни лепоту културе која је као неки анђео великих крила пролетала и шумила по тој паланачкој трговачкој кући, од јутра до мрака, од дворишних магаза до тавана,
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Уза ме, топла, ти се приби јаче, И мени бјеше кô да нас у лету Анђео један златним крилом таче. 1911. ЈУТРО Плави дим избија с камених острва; По једрима пада зоре ватра прва.
'' Морам горко заплакати. 5 Скоро сам у сну гледô твој лик драг, Путем где шуми јабланова ред. Кô анђео је тако леп и благ, Но ипак тако бон и тако блед.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
дете наслеђује царство по рођењу. Именица краљ има у овој песми двострук вокатив: краљу и краље. Анђео који затвара врата да би спасао Марка има исту улогу као и грчки богови у Илијади који спасавају поједине јунаке на
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Дигоше се да иду. Пробудише стару Аву, која је пре четрдесет и више година била на гласу чочек, а сада је као неки анђео хранитељ и казначеј у овој дружини младих ченгија: носи фењер и кишобране и живи у успоменама.