Црњански, Милош - Сеобе 2
Гроздин, каткад, плануо на своју бољу половину, његова јединица имала је да слуша, како би јој отац дрекнуо на мајку: „Анђо! Дете ти твоје! Та где ми је игла?
Тада дође и деда, а обе му приђоше руци. А кад деда виде њега, на ујниној руци, повика: Шта ти је, Анђо? Што носиш маторог чобанина? Ујна ће на то: Нека га, бога ти, бабо! Поплаши га Гоша!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Јоште једно: „Јао, јао!“ — Опет један анђо пао! 122. Што је била, није више — Гронуше јој лаке сузе; Већ се каје и уздише, Али опет — та он узе!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Нећемо, вала, не бој се. Где је још било мутаво комишање! — Тако, Анђо, благо мени; де ти командуј ноћас твојим војницима и 'нако си десетаровица.
— Знам, знам како ти је све'дно. А не би се љутио на Станицу? — Па, ако она вели.... — Немој Анђо, моја лепа Анђо, молим те, отпоче је сад ова молити, ал' је заглуши песма: »Љубили се два голуба, бели, бели....
— Знам, знам како ти је све'дно. А не би се љутио на Станицу? — Па, ако она вели.... — Немој Анђо, моја лепа Анђо, молим те, отпоче је сад ова молити, ал' је заглуши песма: »Љубили се два голуба, бели, бели....
— Па 'ајде, баш, да ви кажем. Име јој Милица. — Нека баш. — Сад шта ћу ти, кад ми не верујеш. 'Ајде, Анђо, почињи, име знаш. — Очију ти, немо' да ђаволиш, но кажи име. — Ја сам ви каз'о. — Е, ми нећемо да певамо то.
— Е, Анђо, ти вечерас једнако побеђујеш, хвалим је ја. — Па јес', жешће но Дуле на Пандиралу. — Ха, ха, ха... осу се смеј целог
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Вретено! Вепар! Изгореше! — Нису, не бој се, ћути, Анђо — устаје, покушава да смири жену, држи је за руке, а њене бесмислене речи шире страх и немоћ по њему пред нечим вишим,
Одви му пелене и на модрикасте, хладне груди прислони уво: не чује срце. — Анђо, Бог нам узе „левог“ — рече мирно и укочено се загледа у њу, с мртвим дететом на рукама.
— Хоћеш у Алексу да ти се закунем да ми је Ђорђе давао прасе за онога мога шареног мачка? Каже ми: „Дај ми га, Анђо, ако за Бога знаш, остаће ми Роза без ручка.“ Ни за кесу дуката не бих ти ја дала да закољеш мачка, рекла сам му.
Ћипико, Иво - Приповетке
Пусти мога човјека у миру! —Није он човјек као други људи... —Какав је да је — мој је! —Анђо, жено, дријеши ме! — освести се Павле и трзну животом. — Хоћу, Павле!
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ЈЕРОТИЈЕ: Е, ако ти немаш, твоја ћерка има. АНЂА: Ама, шта говориш, бога ти? ЈЕРОТИЈЕ: Не говорим ја, Анђо, он говори, он! АНЂА: Ама, ко? ЈЕРОТИЈЕ: Па Ђока! АНЂА: Опет! Говори једанпут, човече, да те разумем?
Слађе је мени прочитати туђе писмо но појести три порције сутлијаша са циметом, а ти, Анђо, знаш колико ја волим сутлијаш са циметом. Ето, дошло од јутрос пуно писама: из министарства, из округа, из општине.
ЈЕРОТРИЈЕ: А ниси ни погледала одакле је писмо? АНЂА (загледа): „Прокупље”. ЈЕРОТИЈЕ: Кажем ја теби, Анђо, не шаљи дете у госте тетки, али ти: нека, нека се дете проведе мало.
Шта је? ВИЋА: Шифра. ЈЕРОТИЈЕ: Шифра? Поверљиво? ВИЋА: Врло поверљиво. ЈЕРОТИЈЕ: Анђо, склони се ти! Знаш, поверљиве ствари нису за жене. АНЂА: Знам, де, разумем ја то! (Полази.
) АНЂА (гледа за њом и крсти се). XИ ЈЕРОТИЈЕ, АНЂА ЈЕРОТИЈЕ (долази из канцеларије): Анђо, иди одавде и затвори врата, па пази добро да ми нико не прислушкује. АНЂА: Ама, шта је то данас?
) XВ ЈЕРОТИЈЕ, АНЂА, МАРИЦА ЈЕРОТИЈЕ (на левим вратима): Анђо, Марице! АНЂА (једновремено са Марицом на вратима): Шта је? ЈЕРОТИЈЕ: Дај ми качкету и пиштољ!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Па извади очи налбантове, те их даје љуби Анђелији: „Нај ти, Анђо, очи налбантове, нека знадеш да их љубит нећеш, љубо моја, за живота мога!“ То изусти, а душу испусти.