Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Што се, курво, по Кладуши ̓валиш Да си мојој кули долазио, На чардаку Анђу обљубио?... Чему лажеш, црн ти образ био, Кад Котора ниси, ни видио?
Црњански, Милош - Сеобе 2
Међу женама кирасира, та жена из подунавске милиције, већ после неколико недеља, пројаха, као да за матер није имала Анђу Павловичеву, него неку амазону! Оставила је за собом и жену Ђурђеву.
Био је донет из Беча, у добра, стара, времена, за покојну госпожу Анђу, и то је било све што је од ње било остало. Госпожа Кумра била је у тој одаји, на миндеру, наместила, за Павла,
Матавуљ, Симо - УСКОК
“ А има и још један разлог. Као што знаш, овијех дана удајем унуку, Анђу Ракову, у добре људе, па нијесмо ради да је глухо испратимо и да нам нови пријатељи забаве и реку: „Гледајте их не
Јест соко, овај наш нови брат! — Згодан, ваистину! — прихвати Рако. Рако имађаше жену и два синчића и кћер Анђу, као што видјесмо, већ испрошену. У кући још бјеше удовица Маре, снаха Ракова, с једином кћерју, старијом од Анђе.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Оптужило нашег кићеног Пантелију да је у по божје ноћи напаствовао бабу Тривуну и њезину снаху Анђу. Позвале га жене, све с образом и с поштењем, да им помогне пећи ракију, а он тако...комшилук свој.
— Па бар да си пристигао ону помлађу, Анђу, како ли се зове, то би ти се некако и опростило — добродушно се утаче у разговор комесар Михаило, а на то сељак само
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
СИМКА: Ону рђу? ГИНА: Ко га је убио? ДАРА: Ко је да је, рука му се позлатила! ТОМАНИЈА: Са њим су убили и Анђу... СИМКА: Карамарковић? ДАРА: Акција је одлично изведена! БЛАГОЈЕ: Каква акција? СИМКА: Зашто Анђу да убију?
СИМКА: Карамарковић? ДАРА: Акција је одлично изведена! БЛАГОЈЕ: Каква акција? СИМКА: Зашто Анђу да убију? ДАРА: Што, да је можда не жалиш, немачку курву? СИМКА: Како неко може да пуца у жену?
ЧЕТВРТА ГРАЂАНКА: Нисмо у позоришту! ТОМАНИЈА: Није Домазет убијен у кући, него иза куће! Кад је клао јуне! А Анђу су убили после њега, унутра! ЧЕТВРТА ГРАЂАНКА: Спремала се да иде ћерки на бабине! ПРВА ГРАЂАНКА: О коме причате?
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
« — Ама 'ајте да припевамо Анђу, кад она нас 'волико дира, вели Милица. — Давно сам ја, Мило, припевана и опевана. — Е, ал' ми нећемо за Гаја.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Пауза. МИТА и АНЂА (излазе из кујне. Мита готово силом вуче Анђу за собом; пење се, чистећи успут одело и загледајући се; Анђа за њим скрушена).
А и она (показује на Анђу) и она му је помагала. Али, она сигурно је знала да те паре нису моје већ да су то твоје, од тебе, бато, па само да се
Ниси требао, јер (показује на Анђу горе) сад, од оволиког срама, шта јој још остаје? Или у свет да иде или у бунар да се дави!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Што ме само не удари! До под мишке набио бих те у земљу. Чекај док сване, сутра ћу ја тебе! Анђу мало попусти грозница. — Дај ми да их подојим... Тола јој прво пружи „десног“. — Што си мањи од брата? — рече.
У отвореним очима играју пламенови, извијају се, заплићу у гужву и горе у празној, огромној глави. У рану зору Анђу попусти грозница. Дуго се мучила Док је пробудила Толу да јој дода да подоји децу. Најпре подоји „десног“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
и кад он пева: Ој Алиле, кладушко копиле, Што се, курво, по Кладуши хвалиш Да си мојој кули долазио, На чардаку Анђу обљубио? Што се хвалиш, црн ти образ био, Кад Котаре ниси ни видио, А камоли кули долазио Моју верну Анђу обљубио!
Што се хвалиш, црн ти образ био, Кад Котаре ниси ни видио, А камоли кули долазио Моју верну Анђу обљубио! — онда он пева тако као да је она Анђа његова рођена, и као да ће он за њу да погине; онда се његове плаве
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Исте, 1958. године, Војислав Ђурић је такође „Анђу капиџију“ уврстио у Антологију народних лирских песама16, и то на почетку, као пету међу љубавним песмама..
Али га пре тога ипак морамо проверити. Њему у прилог иде поред осталог и то што ни Вук „Анђу капиџију“ није сврстао међу митолошке песме, него у „љубавне и друге различне женске пјесме“, што звучи доста
32 Певач који је обликовао „Анђу капиџију“, који јој је, тачније речено, дао завршни облик, био је, по свему судећи, умешан у песничкоме послу.