Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Онај ми пешак добаци: „Буди опрезан!“ Ја се насмејах. Ко нама шта може. Горих разбојника и апаша од нас нема. Могу само они нас да се плаше, а не ми њих.
Уто улете „теткица“ и поче нешто да виче. За њом уђоше још два Грка, апаша, стисла уста и накострешили се. Али, и мени је већ било дошло до гуше.
Французи завикаше: „Браво, Сербо, браво!“ — и тапшу рукама. Она два апаша изгубише се иза келнераја... — И ништа? — пита Лука. — Изишао сам чист као „Генофефа“... Ни куснуо, ни лизнуо...