Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
То је и моја жеља. Уосталом, сада ћу ја доћи. 3апитах га шта је после било. — Било је то двадесет четвртог октобра... А збиља, сада ми то паде на памет...
Предадох дизгин Груји, а ја продужих пешице. На једном застанку приведе ми Груја кона. 3апитах га, где је пешак. — Водили смо га један час, али он малакса, и хтеде да падне.
— Увек сам ишао с последњу јединицу, јер она купи „шњур“, и имао сам паре. 3апитах га где је могао да купи „шњур“ кроз Албанију, — Е, ту са једну команду осванем а с другу омркнем...