Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
наш, није мрзио ни на Јудеје, ни на Самарјане, ни на Хананеје, ни на Римљане; и кад се моли, не моли се само за апостоле, но за све, говорећи небесноме о ц у : „За све те молим, учини да сви познаду тебе, истинаго бога и кога си ти послао,
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Ми смо сви свештеници као браћа живили, а народ нас је као апостоле почетовао и слушао, тако да су и од околни̓ нурија долазили, и гледали и цркви милостиње као у монастире давали, а
Црњански, Милош - Сеобе 2
“ Петар је пољубио Павла и узео га, као што је помагао рањенике. Ноздре су му дрхтале од љутине: „Ето ти, мој апостоле! Ето ти награда за ране!
Нека не жалосте жене! Петар га је, међутим, и даље водио, под руку, као рањеника, шапћући: „Не бој се, апостоле, скинуће ти Гарсули те окове, макар ја после пешкире продавао и, у гаћама, по манастирима просио.
да се смеје и прича весело, а кад се прибра, он се обрати Павлу са неким, нелепим, осмехом, на лицу: „О том потом, апостоле! Да чујеш чуда о Трифуну! Да чујеш шта те је снашло!
Петар се, кад то рече, осмехну. А кад Павле упита, шта хоће тим да каже, Петар се насмеја и рече: „Питај ти, апостоле, Ђурђа. Нек ти он каже!
Честњејши Исакович на то дрекну: „Да?“ А Петар онда, кроз смех, додаде: „Аха! Аха! Ти, апостоле, ти!“ Први, међу Исаковичима, који је наставио пут у Росију, из Токаја, био је Ђурђе.
Она, што му потпирује ватру из пепела, уморила га је ваљда? „Треба да се жениш, апостоле, а не да живиш као пас. Удовац трчи за сваком сукњом, као кад кучке репом махну. Аха! Аха!
„Имао си, апостоле, право! Да смо остали у паорији, ко зна шта би и са нама било!“ Само, то, на жалост, не иде у Стритцескову главу.
„Па шта?“ Петру се на то осу неко руменило по образима, па викну: „Ама, апостоле, шта, па шта? Па казујем ти лепо да се матори Трифун смирио. Што се на ме издиреш? Нисам ја крив.
Он се у Кијеву осећа добро. Ако му жена роди мушко, неће никад пожалити што је свога Новаго Сада оставио. „Имао си, апостоле, право! Требало је кренути, давно. Али, досад сам те, дугоњо, слушао, јер је тако од Вука остало.
Чуло, се, сасвим јасно, оно, што рече: „Что ми приступи, апостоле, као некој баби на самрти? До јуче сам још уста кривио и фантазирао, али ето, скончаније моје запрто есте! Аха! Аха!
Кажу, да му је жена лепа, и мирише, као цвет који зову мајкина душица. „Лепо! Само, да простиш, апостоле, лепо мирише и туђа жена. Нису ни друге горе од ње, нека се изједначи са осталим женама. Право је. Шта би хтела?
Чак је, једно вече, нехатно, добацио, Павлу, и то: „Море, апостоле, тамо где су јолдаши и весело друштво, тамо је фамилија. Фамилија која је слинава није фамилија, него гура на леђима.
Теодосије - ЖИТИЈА
Јер када мољаше Оца свога за апостоле, рече: „Не молим се само за ове него и за оне који њиховим речима верују у мене, да сви једно буду, као ти.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
У њој се приповеда како је Срета кандидовао председника и изабрао себи апостоле нове науке његове, и како је политичка физиогномија села почела већ срећно да се измењује.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Па 'ајде, браћо! да речемо да се закунемо: тако нам долибашио апостоле Павле, који нађе часне крсте, и посрами све људе, — и ми о чем гођ радили, ода зла се бранили.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
с њим судим и расуждавам. Христос је дошао и по себи апостоле по свету разаслао, да свет од слепоте избаве, а не у слепоту да доведу. Зашто, дакле, да слепо верујем?
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
- Овим путем си ишао у школу; тамо је црква у којој си недељом и празницима читао апостоле; оно је млин са купастим тршчаним кровом са кога си једном скинуо металну звезду мислећи да је пала с неба.
- Овим путем си ишао у школу; тамо је црква у којој си недељом и празницима читао апостоле; оно је млин са купастим тршчаним кровом са кога си једном скинуо металну звезду мислећи да је пала с неба.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Она стрела која би процепила мантију ранила би у само срце Божијег сина, господа нашег Исуса Христа, његове апостоле и мученике који су јој подарили достојанство. Макарије је говорио оно што се могло од њега и очекивати.