Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Христови ученици, а то значи праведни и поштени, умом просвештени, а срцем и дели добродјетелни, сад послушајмо свете апостолске речи: „Р а с п р е м е ђ у в а м и д а н е б и в а ј у, н о м и р б о ж ј и д а в о д в о р ј а е т с ј а в
Теодосије - ЖИТИЈА
Много, дакле, минувши, као апостолу рећи ћу апостолске речи: „Подвигом добрим подвиза се, поста трчање саврши, веру сачувавши, и време његова одласка к Богу настаде, да
— Оци моји и братија твоја сви су часни и свети, али нисам у њих толико уверен да су достојни толике висине чина и апостолске столице, него тебе самога са Богом благоволи душа моја, јер се многима од нас не покори твој живот од младости.
Поцле читања светог јеванђеља, сапрестолник апостолске столице, свети све сазва и јасно, да сви чују, поче прво сам говорити образац свете вере, то јест „Верујем у једнога
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Као и за цело његово доба питање вере изгледа му особито важно. И у име »чисте евангелске и апостолске цркве« он у српском друштву први стварно почиње борбу против изопаченог хришћанства, верскога фанатизма и формализма,
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
множити и архијерејска достојинства примати, мало-помало увео се обичај да епископ мора бити монах, против јавне науке апостолске, по којеј науци и по правој правици и суду здравога разума епископ не може нипошто бити монах.
Ништа то не чини. да и[х] је хиљаду пута толико било, да се сав свет сложи, да анђео с неба дође и да учи што против апостолске науке, не ваља примити ни веровати. Ово не велим ја, него сами дух свети из уста апостола Павла.
Људи смо словесни, умом и разумом од бога о[б]дарени, а притом имамо у руку енанђелије Христово и апостолске науке. Што је, дакле, потреба да нас други за нос вуку? Нити је право, ни поштено. Но, о том, засад, доста.
” А ко је гди читао да је благочини и светонаравни апостол наг по сокаку трчао, како су они чинили који су апостолске речи накриво и лудо толковали? Но, шта не чини глупо и нерасудно сујеверије!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ЦРКВА СВИХ СВЕТИХ У ЦАРИГРАДУ Премудри Лав, грчки цар, унутра у Цариграду, прам апостолске цркве наблизу сазида голему и дивну цркву.
си наскоро које бештије срамне речи и појање и сам си неваљало зацењен се ш њима клапитао, со тим пак и јеванђелске, апостолске и пророчаске беседе о души за свет слушајући!
За свога слугу и ђавола Бог има. Што пан проси, то седлак муси. Нису сви људи апостолске ћуди. Свирајка му се здрузга, али мајсторија свирању у њему оста. Не дичи се, брате, с туђом срамотом.