Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Све су тога дана формално спале с ногу, јурећи из сокака у сокак. И сама гђа апотекарица — која се спочетка устезала да се крене, јер је смешно говорила српски, и она се напослетку дала најревносније на
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Дошао је и Павле, и изненадио паланку на све стране. Доктор Јовановић је нашао да није доста свеж. Апотекарица: да је „до лудила елегантан”. Апотекар: да је одмах тражио неке много јаке прашкове за спавање.
— И биће менажерија мачака и паса — додаје апотекар — знамо ми шта је живот Енглеза. Госпођа апотекарица забола, по јапански, две огромне коштане плетеће игле у косу, скрстила руке на вуници бледоружичасте боје, и слуша
како се изговарају по енглески оне речи, чули сте, вичу, нешто док играју, не зна човек да ли је људски говор или... Апотекарица настави да плете. — Сад може госпа Мања узимати часове од Павла, или од Црнца...
У осам се знало шта се по енглески спрема за доручак. У девет је госпођа апотекарица чула за шлафрок младе госпође, и чудила се какве то могу бити кућне ципеле од златне коже, у шиљак, и с великим петама.
Из апотеке је Павлова жена једва изашла, толико се света међутим скупило пред вратима. Апотекарица је вирила кроз прозор: — Елегантна! Налик на мој костим од резеда свиле. Баш ћу и ја тако дати мало подићи појас.