Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Пре смо становали врата до врата са баба-Јоком и њеним малим унуцима, а сад прозор до прозора са апсеницима. — Мија се маторо засмеја. Како се то одједаред промени, као да нас је кошава пребацила где никад нисмо били...
Како се то одједаред промени, као да нас је кошава пребацила где никад нисмо били... — А да ли носиш апсеницима понекад да нешто поједу? — пита Јана.
— Носим, дабогме да носим, и хлеба, и сира, и шта имам, само морам да се чувам да ме нико не види. Не сме се са апсеницима разговарати. Али ја разговарам. Пре неки дан су ухватили на вашаришту лудака.
Мија, према томе, и даље залази у касарну, али не повраћа ракију и не прича девојчицама о апсу и о апсеницима. Јанин отац је поклонио ћерчици једну од најлепших својих књига, с много слика уз путопис некога путника по Африци, и