Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
уских граница појединачног и временског, и пребацује се у безгранично и свеопће — у илузију вјечнога, непропадљивога, апсолутнога. — То јест, она — управ као и велико умјетничко дјело — постаје сама за се један козмос, цјелокупан и завршен.
од умјетника, па да би се тиме могао да задовољи и да би своју тежњу према бескрајноме могао да утопи у том језерцету апсолутнога!...