Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
име, да се ја боље учим, а овај ти скиде и онај прстенић, пак себи у џеп, па повика: „Бежи, бежи натраг; ако те опази арамбаша, посећи ће те!” и отера ме натраг.
” и отера ме натраг. Ја гладан, а жалећи за мојим петацима, помислим: ја нисам ником крив, а неће мене арамбаша посећи; вратим се око брда, дођем кући, ал̓ то велика громила оружати̓ људи, дуге пушке о шљивама висе, једни седе,
један седи те га момак чешља, велики перчин, све му се прси сијају. Ја запитам једнога: „Које је арамбаша?” јер сам упамтио од онога што ми петаке узе, да је арамбаша њи̓ов старешина.
Ја запитам једнога: „Које је арамбаша?” јер сам упамтио од онога што ми петаке узе, да је арамбаша њи̓ов старешина. — „Оно је, вели, што је у токама, што га момак чешља.” Ја скинем капу, пак одем те га пољуби̓ у руку.
(Овај арамбаша Јован Врбица, после за Карађорђева рата, имао је добар дар и све је рањене момке у Врбици и по војсци видао и танета
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Ено ћути пасјо веро! Оћи да ми убии. Кад броим цванцики да слуша: „Охо! Јања има новци! Оди, господар арамбаша, да делимо!“ (Затвори сандук.) Јуцо бре, Јуцо бре! Нећиш да си зовиш? (Отвори врата.) Јуцо, море, Јуцо! ПОЗОРИЈЕ 4.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Посједаше око огња и бака им изнесе вечеру. Пошто вечераше, рећи ће арамбаша: — Кад смо данас овако шићарили, донесите један од вас она два лањска пршута оздо из подрума.
Војник га брже боље спути каишем, па завика на стару да му донесе зубљу. Кад стара донесе зубљу, арамбаша виђе своје 'ајдуке ђе леже мртви на једној гомили, те стане молити војника да му се смилује — да му опрости живот.
На то ће војник: — Опростићу ти, само ми све потанко испричај ђе сте што плијенили. Арамбаша поче по реду: ово смо отели онђе, ово онђе, и тако даље.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
брата рођеног, и јуче сам за њег разабрала: да с’ наоди и да ајдукује у зеленој гори Гаревици, пред четом је јунак арамбаша“.
Глас допаде Предрагом јунаку: „Зле га сео, Предраг-арамбаша! Дође тебе незнана делија, исече ти по гори дружбину!“ Предраг скочи на ноге лагане, пак узима луке и стријеле, пак
’Вако рече Ћурч’ја арамбаша: „Та Јакове, српски комендате, оћеш, болан, више довест војске? Ако л’ нећеш више довест војске, ја се први с Турци
нећу: јер ја нисам дрво врбовина, кад пос’јеку, да с’ омладит могу, па да будем врба кô и била, већ Ћурчија, горски арамбаша, — кад пос’јеку, омладит се нећу!
Кад то виђе Ћурч’ја арамбаша, он докопа пушку по средини, обазре се, рече три ријечи: „Моја браћо, до триста другова, ко ће са мном, нека иде за
Петар из Ресаве, родом из Гложана, убијен 1804. у Ћуприји, кад је однео Турцима ресавски данак. 84 Ћурчија арамбаша — Ђорђе Ћурчија, родом из сремског села Босута, прешавши као дете у Србију, био је прво ћурчија у Крупњу, „а потом
антерија — кратка хаљина са рукавима која се носи испод друге ар — в. ахар арамбаша — в. харамбаша Арапин — (у народном јез.