Црњански, Милош - Сеобе 1
телом губио свест, мрмљајући сулудо молитве, називајући је: „Дафинчо моја, Дафинчо“ – док је себе додавао, као: „Аранђелче, мало Аранђелче“ – лелечући као јарац. Бабе су узалуд врискале и покушавале да му је отму из руку.
свест, мрмљајући сулудо молитве, називајући је: „Дафинчо моја, Дафинчо“ – док је себе додавао, као: „Аранђелче, мало Аранђелче“ – лелечући као јарац. Бабе су узалуд врискале и покушавале да му је отму из руку.