Африка
Зато треба обићи све мароканске кафане где има музике. Ове су пуне Арапа, који свирају или слушају уз кафу. Поседали су по миндерлуцима и по подијумима покривеним асурама.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
МАШИНОВОЂА Мој тата јаше црнога коња, Арапа, ватру живу, путује тата гвозденим друмом, вози — локомотиву. Чудан је коњиц у тате мога, клизи, не иде касом,
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
“ (тј. појео га)“, Жали, боже, три оке сапуна, што по’арчи була на Арапа! — Приповиједа се како се некаква була (усиђелица, те је прерасла за удају) уљуби у некаква Арапа за невољу, и мислећи
— Приповиједа се како се некаква була (усиђелица, те је прерасла за удају) уљуби у некаква Арапа за невољу, и мислећи да ће га добро сапуном испрати кад се вјенчају, прала га је толико дана, али Арап, као и други
(Дозрело класје) 196 — Посијах колачиће, порастоше конопци, обрах клупчад? (Лук) 197 — Пуна џамија црнијех Арапа? (Чокот и вино) 198 — Пуна школа ђака, ниоткуда врата?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Њени главни уџбеници билу су списи Хипократа и Галена, преведени од Арапа са грчког на арапски језик и донешени посредовањем Сарацена у Салерно.
преводилачки посао најдрагоценија дела, арапски преводи најважнијих грчких дела, а затим најбоља оригинална дела самих Арапа“. „А не оно што нам случајно дође под руку“. „Дабоме. Али се извршењу нашег програма испречише разне тешкоће.
Напослетку је тај арапски превод преведен, уз припомоћ покрштених Арапа, на латински. Није никакво чудо да су на том путу ти списи унакажени.
Не бисмо дошли до Земљиних карата Птолемеја и Арапа, флорентински астроном Тосканели не би нацртао своју мапу Земље што ју је Кристобал Колумбус понео на својој лађи која
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Препади невјерних Арапа, левантинске подвале трговаца старинама, уједи отровница, завијање далеких хијена у ноћи, мистериозни микроби и
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Тад се тек сјети прстена, па га принесе к ватри, а два Арапа па преда њ: — Шта заповиједаш, господару? — Заповиједам да ми подоста донесете, и то одмах, сваке захире, и пуну
— па принесе прстен к ватри, а два Арапа па преда њ: — Заповиједај, господару! — Заповиједам да ми на тој и тој мераји начините сарај као што је у цара, а у
У чуду дуне везировић у свиралу, а преда њ искочише два Арапа: — Заповиједај, господару! Пошто се везировић био приучио на различита чудовишта, нимало се не препаде, но рече: —
Петровић, Растко - АФРИКА
Зато треба обићи све мароканске кафане где има музике. Ове су пуне Арапа, који свирају или слушају уз кафу. Поседали су по миндерлуцима и по подијумима покривеним асурама.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
кумство ("Тамо пође Краљевићу у те цркве свете Петке"), па тек онда одговара на султанов позив за војевање против Арапа, савршено свестан да је цару, као вазал, неопходан.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Да није било Арапа, који су нам сачували дела грчких научника, пропале би све тековине александриске културе. Преко једанаест векова био
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад ујутру јутро освануло, одмах позна стража од Арапа да у војсци не имаде Марка, па повика стража од Арапа: „Сад навали, љута Арапијо!
Кад ујутру јутро освануло, одмах позна стража од Арапа да у војсци не имаде Марка, па повика стража од Арапа: „Сад навали, љута Арапијо! Нема оног страшнога јунака на шарену коњу великоме“.
Још се нисам вина напојио, а камоли у славу устао!“ Кад је друго јутро освануло, опет виче стража од Арапа: „Навалите, љута Арапијо! Нема оног страшнога јунака на шарену коњу великоме“.
Још се нисам добро почастио с кумовима и с пријатељима”. Кад је треће јутро освануло, опет виче стража од Арапа: „Навалите, љута Арапијо! Нема оног доброга јунака на шарену коњу великоме“.
Кад ујутро бијел дан освану, и двије се ударише војске, опази га стража од Арапа, пак повика из грла бијела: „Сад уступи, љута Арапијо! Ето оног страшнога јунака на шарену коњу великоме!
Шарцем погазио, трећу војску пред цара догнао; ал' се Марко љуто изранио: седамдесет рана допануо, седамдесет рана од Арапа; пак он цару паде преко крила; пита њега царе господине: „Мој посинко, Краљевићу Марко, јесу ли ти ране од самрти?
добар јунак; пошљи књигу Марку Краљевићу, посини га богом истинијем, обреци му благо небројено, нек ти отме шћерцу од Арапа“. Кад ујутру јутро освануло, она трчи цару господару, те казује шта је у сну снила.
Поздрави ми цара поочима: ја не смијем на Арапа доћи, Арапин је јунак на мејдану; кад ми узме са рамена главу, што ће мене Три товара блага?
Иди кажи мојој поматери: ја не смијем на Арапа доћи; Арапин је јунак на мејдану, скинуће ми главу са рамена, а ја волим моју русу главу нег' све благо цара
Божја помоћ, моја кућо вјечна! У тебе ћу вијек вјековати. удаћу се за тебе, језеро; волим за те него за Арапа!“ Јави јој се Краљевићу Марко: „Ој госпођо, Туркињо ђевојко. што нагони тебе у језеро? Зашто л' ћеш се удат за језеро?
млада бјежи у језеро: „Најпослије казаше ми Марка у Прилипу, граду бијеломе, и казаше да је јунак Марко, да би могô Арапа згубити; ја сам њега богом братимила, и кумила светијем Јованом, и даре му млоге обрицала: но залуду, не шће доћи
Не да Марко затворити врата, већ он стаде да види Арапа и његове кићене сватове. Стаде јека бијела Стамбола, ал' ето ти црна Арапина на кобили танкој бедевији, и за њиме пет