Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” рекао им после Карађорђе. Сад они из куће и из пламена изађу, црни као Арапи, које од дима а које од барута. Одонда мене Пљакић прозове побратимом. То је било 9. маја, лицем на летњег Св.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Много се више, Исакович, чудио лепоти коња, који су прескакали препоне тог дана. Били су то Арапи, какве није био видео нигде, до тада. Нарочито је био запазио једног, огромног, црног, пастува.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ДОКТОР: Кажем ти да није белило него црнило. МАНОЈЛО: Да нису то Арапи? ДОКТОР: И Арапи овамо дођу. МАНОЈЛО: Па Арапи нису набојадисани; него им је таква фела.
ДОКТОР: Кажем ти да није белило него црнило. МАНОЈЛО: Да нису то Арапи? ДОКТОР: И Арапи овамо дођу. МАНОЈЛО: Па Арапи нису набојадисани; него им је таква фела.
ДОКТОР: Кажем ти да није белило него црнило. МАНОЈЛО: Да нису то Арапи? ДОКТОР: И Арапи овамо дођу. МАНОЈЛО: Па Арапи нису набојадисани; него им је таква фела.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Па зар нису Арапи бацили у ватру те списе?“ „Не. То је злобна измишљотина. Баш на против: они су те списе спасили од пропасти“.
“ „Но поред свега тога, постојала је знатна разлика у ученостни споменута два владара“. „Сигурно. Јер док су се Арапи напајали на вечним изворима грчке мудрост, ми им и не приступисмо.
Док смо онда још живели у наивном убеђењу да је наша Земља плочастог облика, Арапи су предузели да премере Земљину лопту“. „Тако? - А да ли је то баш истина? „Жива истина!
„Потстрек и упутство за то премеравање Земље добили су арапи из списа грчких астронома, али су они те своје учитеље превазишли у вештини астрономских посматрања.
„Па да ли су ти грчки списи заиста тако драгоцени?“ „Како да нису, пречасни оче! Да Арапи нису наследили, присвојили и напослетку нама предали грчку ученост, не бисмо ни знали да је Земља округла, нити бисмо
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— па се мисли, мисли, док нешто смисли, па прстен те к свијећи, а Арапи као и вазда: — Заповиједај, господару! — Заповиједам да ми донесете султанију, царску најљепшу кћер.
нешто присјети па стаде пребирати џепове и по његовој цпећи нађе једнудвије кресавице, па укреса и принесе прстен, а Арапи одмах: — Заповиједај господару! — Заповиједам да изнесете на они свијет мене, мачку и кучку.
Увече пошто сви поспу, примаче прстен к ватри, а кад Арапи искочише, нареди им те га одмах пренесу к султанији у одају.
велику војску, какву ова земља није још никад упамтила ни видјела, и да буде сјутра рано на брду више Стамбола. Арапи се поклоне и рекну: — Биће све у реду, — и нестане их.
Онда она дуне у свиралу и искоче Арапи, баш кô и везировићу, те запитају шта заповиједа. — Заповиједам вам — рече им — да се ово све разиђе.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Александрија је стално опадала, док је напослетку не освојише Арапи. Од свих зданија која смо, драга пријатељице, видели приликом наше посете у Александрији, не остадоше ни рушевине.
„Године 640 освојише Арапи Александрију и удесише је по свом ћефу. На старом месту Александрије подиже се нова, оријентална варош, пуна џамија,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Сви који су насртали на нашу земљу, сви који су је глобили и пустошили — Турци, Арапи, Латини и остали — нашли су се лицем у лице са срдитим и страшним Марком Краљевићем.
Нема оног страшнога јунака на шарену коњу великоме“. А Арапи јуриш учинише, оде цару шесет хиљад' војске. Опет царе Марку књигу пише: „Ходи брже, мој посинко Марко!
Нема оног доброга јунака на шарену коњу великоме“. А Арапи јуриш учинише, оде цару сто хиљада војске. Онда царе Марку књигу пише: „Брже да си, мој посинко Марко!
Онда царе Марку књигу пише: „Брже да си, мој посинко Марко! Брже да си, мој по богу синко! Арапи ми шатор оборише!“ Онда Марко усједе на Шарца, пак он оде у цареву војску.
кроз сузе гњевно проговара: „Ој давори, ти Косово равно, шта си данас дочекало тужно, после нашег кнеза честитога, да Арапи сад по теби суде!
Ја срамоте поднети не могу, ни жалости велике трпити, да Арапи таки зулум чине и да љубе младе и девојке. Данас ћу вас, браћо, осветити, осветити, или погинути“.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Пред њега ће припасти с поклоном Јетиопљани, штоно су црни Арапи, и његови му злотвори прах са земље шмркати ће му испод ногу.