Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
У првој двапут поновљеним у Марковом одсуству: „Сад навали, лута Арапијо!“ снажно је истакнут страх који је изазвала Маркова појава и који је изражен речима: „Сад уступи, љута Арапијо!
“ снажно је истакнут страх који је изазвала Маркова појава и који је изражен речима: „Сад уступи, љута Арапијо!“ У другој Иво каже поводом сукоба са првом потером: Од њих нико не остаде, мајко, од нас нико не погибе,
јутро освануло, одмах позна стража од Арапа да у војсци не имаде Марка, па повика стража од Арапа: „Сад навали, љута Арапијо! Нема оног страшнога јунака на шарену коњу великоме“. Тад навали љута Арапија, оде цару триест хиљад' војске.
“ Кад је друго јутро освануло, опет виче стража од Арапа: „Навалите, љута Арапијо! Нема оног страшнога јунака на шарену коњу великоме“. А Арапи јуриш учинише, оде цару шесет хиљад' војске.
Кад је треће јутро освануло, опет виче стража од Арапа: „Навалите, љута Арапијо! Нема оног доброга јунака на шарену коњу великоме“. А Арапи јуриш учинише, оде цару сто хиљада војске.
бијел дан освану, и двије се ударише војске, опази га стража од Арапа, пак повика из грла бијела: „Сад уступи, љута Арапијо! Ето оног страшнога јунака на шарену коњу великоме!