Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Бегунци су остављали имања, куће и затрвене породице. Борили су се са непријатељем и глађу, са непогодама у арбанашким планинама које су биле без путева, и у тој су борби ишли преко људских снага.
Српска су племена кадшто и међу собом ратовала, као и са арбанашким племенима, из разних узрока, а поглавито ради увећања испаша.
чије се становништво бави сточарством и шумарством; још више је, опет у крчевинама, село Андровце са католичким арбанашким становништвом које је поглавито сточарско. Оба су ова села разбијеног типа.
Бегови су живели највише у Гњилану, али их је било и по селима. Често су били окружени арбанашким пљачкашима који нису презали ни од каквих насиља. Тако су нпр. бегови од рода Џинића били стварни господари у Гњилану.
област била одређена да се у њој развије нарочити живот, друкчији од живота осталих области, са бесним беговима турско-арбанашким, са насиљима и извесном самосталношћу, по чему је некада „љута Дибра“ била добро позната.
Али су у дебарској области сасвим ретка чиста српска села и оазе, него Срба има готово само у мешовитим српско-арбанашким селима, у којима су махом мањине, потчињене процесу поарбанашавања.