Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
камени точкови ветра, цвет кременом укресан, кланац од кога хвата вртоглавица, кроз главе им севају златне ливаде Арголиде, међ ногама се открива зрно пшенице, али јунака нема, ни њихових лађа пред Науплионом нема!
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
— него је Орест објавио грађанима Арголиде да је убио своју мајку и Егиста! ЈЕЛИСАВЕТА: Је ли то могуће? СОФИЈА: Али зашто баш Електра да му падне на памет?