Црњански, Милош - Сеобе 2
Ни госпожа Божич више није очекивала капетана. Она је, после повратка у Беч, и поновног ареста свога мужа, имала да трчкара у Нојштат, и ђенералу Монтенуово.
Трифун погледа, озбиљно, брата, и рече да не ваља спрдати се са сиротињом и да је ту жену у род довео, да рођаку од ареста спасе. Ана га онда нападе да је под старост довео швалерку у кућу, крај матере своје деце.
У војеним стварима био је спретнији и успео је да прође кроз Срем и врати се у Беч, без ареста. Он је пред поноћ, петог септембра, стигао, мирно, у Руму, пред кућу оца госпоже Кумрије, капамаџије Гроздина.
Копша је Павлу причао и то, да се Божич распитивао за њега, Исаковича, кад је пуштен из ареста. А причао му је и то, да се међу официрима, у Енгелу, зна да га је госпожа Евдокија, кад оде, тражила у бирту, као
Копша је саветовао Павла да се чува Божича. Божич је човек који не преза, ни од убиства. Кад се из ареста вратио, затворио је рођену ћерку у неки манастир папежника, јер је чуо да и она, за неким официрима, јурца.
А уобразио је, да је ареста допао, при повратку из Будима, на денонс капетана Дерунича, Јоана Рунича, па је тог несретника прегазио колима, кад се
Агагијанијан рече Исаковичу само толико, да је Божич бахатији, откад је пуштен из ареста, више него икад. Долази у Енгел, са своја два јолдаша, и подмеће ногу пролазницима, и изазива.
Ишао је у Митровиц. А био је и у Грацу. И да је хтео, није могао то да одложи. Чуо је, каже, да је Божич пуштен из ареста и да се вратио кући, па није хтео да смета, у тој породичној срећи и радости.
Нека је причека мало, месец, два – засада, не би могла, све, Божичу, рећи. Тек је изишао из ареста. Осветлао је образ и њој и себи.
Нити зна да воли, нити жене, удате, заборављају брзо своје швалере, нити другог траже. Божич је хтео, кад је из ареста изишао, да јој учини визит, већ прве ноћи, али му је она рекла да је остави на миру, и да то не може бити.
Тукао га је, каже профоз, кога је запамтио. Тај профоз неће дуго. Нема му дугог живота. Откад је из ареста изишао, мало се опоравио, али је изгубио свој философически мир, који је, у књигама госпоже Монтенуово, научио.
Био је сав у срми и сребру. Све је на њему било ново, откад је изишао из ареста. Био је нафризиран и намирисан, јако. Арест је, међутим, очигледно, на Божичу био оставио видног трага.