Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Дух аристократије постојао је на Колумбији, али то је била иста врста аристократије каква је постојала и у мом родном селу. То је био дух
Дух аристократије постојао је на Колумбији, али то је била иста врста аристократије каква је постојала и у мом родном селу. То је био дух несвесног поштовања великих америчких традиција.
Они су оштро протествовали против снобизма и аристократије. Не верујем да би идеје плутократизма, социјализма, комунизма, или било каква друга неамеричка идеологија могла икада
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Још Гете је говорио да „народна поезија није створена од народа и не за народ“. Еп као поезија феудалне војне аристократије стваран је за оне чији су преци (стварни или измишиљени) опевани у песмама“.
Српски еп је поезија војне аристократије. Он је створен тим социјално–историјским условима који су захтевали јуначку поезију.
(добар бојни коњ, оружје, лов помоћу сокола, мегдани, као идеали племића ратника); четврто, еп војна историја војне аристократије (на основу сведочанстава из прошлости која помињу опевање хероја, подвига, ратова), херојска прошлост у епу идеал
из прошлости која помињу опевање хероја, подвига, ратова), херојска прошлост у епу идеал реакционарне војне аристократије, локални патриотизам који укључује у себе верност сизерену, рат као занимање феудалца (феудалац презире земљорадњу),
друштвених односа феудализма, утврђивању господства једне социјалне групе војног сталежа и у првом реду војне аристократије“.
Дакле, ни бојни коњ, оружје и мегдани нису чисто феудалне ознаке. Закључак да је еп био војна историја војне аристократије донесен је сасвим произвољно на основу потпуно неодређених сведочанстава из прошлости да су у песмама прослављани
Ниједан од старих писаца не потврђује творачку улогу војне аристократије, нити пориче творачку улогу радних маса. А то што су песме биле о јунацима нимало не одређује творца.
Прошлост је надахњивала. Прошлост је била идеал. Наде су замењивале будућност. То су били идеали реакционарне војне аристократије, јер у прошлости није било излаза.
Према томе, херојска прошлост не само да није идеал реакционарне војне аристократије него је извор снага, извор витешког духа и моралне чврстине самог народа.
и Захумљана“ (дакле, Црне Горе и њене околине), како се изразио цитирани Јиричек, или антагонизам великаша и племенске аристократије „у брдовитим и теже приступачним западним областима“ (дакле, опет Црне Горе и њене околине), како сам каже, „дао тако