Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
„Поштење Платону и Аристотелу, али истини највеће”, веле Греци; и овако сви благоразумни народи умствују. Вешти које се могу с паметним изјаснити
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
У таквом расположењу, мој посао напредовао је врло добро. О великим научницима Антике, о Питагори, Демокриту, Аристотелу и Архимеду имао сам у својој библиотеци скоро све што се зна о њиховом животу и раду.
„Изгубио си, синовче, недавно оца“, рече Никија после малог одмора Аристотелу. Овај жалосно обори главу. „Беше то добар и ваљан човек“, настави Никија, „побратисмо се на двору у Пели.
Њега позваше богови, а мене баци судбина у ову земљу Грка. Он даде Аристотелу знак да му се примакне ближе, па му шану на уво: „Ти знаш да се наш престолонаследник Филипос налази сада у Теби као
„Отац ти је, колико знам, оставио лепо имање“, рече он Аристотелу. „Да, добих прилично пара за њ“. „Ти си га продао! - Па шта да почнеш са тим силним новцем?“ „Хоћу да се образујем“.
поздраве краљевића Филипа, распита се код Аристотела о обојици, па, после дужег пријатељског разговора, постави Аристотелу оно питање којим је предусретао сваког ученика који је желео да ступи у његову школу: „Каква знања доносиш са собом,
Пут ка истини води преко заблуда. Како би иначе распознавао истину, ако не увидиш шта је заблуда?“ Аристотелу падне камен са срца. „А како стоји, синко, са твојим знањем геометрије?“, запита Платон. „Како да ти кажем, учитељу?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
ваља да одавде, сагледам и задржим у памети главне улице, артерије вароши, да бих пошао право оним путем који води Аристотелу. Аха!
“ упита један из гомиле. — „Шта рекоше? Да то падање ништа не доказује, да је тачно оно што пише у Аристотелу, а не ово што су својим оком видели.“ Сви ударише у смех сем оне двојице Кремонинијевих ученика.