Употреба речи арија у књижевним делима


Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

нарочитом босанско-оријенталском љубавном заносу, певати познате босанске севдалинке српскога језика а оријенталних арија, јахати добре коње, имати особито китњаст коњски такум и вежбати се у оружју.

из које се издваја и избија све већа и већа одлучност, пењући се нагло и страсно; али има доста сентименталних арија које пређу у меланхолију и полако малаксавају.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Однекле с појила, кроз сив сутонски пепео, провуче се невесела арија: Маријано, коње да продамо, да заједно у Босну бјегамо.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

у вече одозго са „баждарнице“ зачу се свирка грнете, која поче да се извија и округлином и чудноватошћу и непознатошћу арија. Мати јој као да предосети. Брзо из собе излете. — Софке, ако није он! Софка застаде. Није могла да верује.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

И најзад нам све то, с предвечерја бледа, Расута арија живота изгледа. ОБИЛИЋ Лепше грло у Милоша царско... Зачела га жудња неразумна, плаха Моћног освајача, и љубав што

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

И гледам. Данас, као некад, ниси С песмом на лицу, нити ми се чини Да се покреће сад у месечини Арија снова, и да у њој ти си.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

1849: „Валцер! Са тог валцера се опомињем оних арија и звукова које је она на свом фортепијану извијала: Сећаш ли се оног сата...

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

само ово: Кода је два, три пута видела,и казала шта је видела — кад у зиму над глухом паланком одјекне меланхолична арија војничног повечерја — Мама, теби су очи к'о две велике сузе, је л' ти плачеш?

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Петровић ПЕСМЕ Садржај РАНЕ ПЕСМЕ 2 НЕШТО ШТО НЕ БИ ТРЕБАЛО ДА ЗНАМ 3 О ТРЕЊУ ИЗМЕЂУ ДУШЕ И ТЕЛА 5 ЈЕДНА СТАРА АРИЈА НА МОДЕРНОМ ИНСТРУМЕНТУ МЕНИ, ТЕБИ И ЈОШ НЕКОМ ТРЕЋЕМ 7 НАЈСЕНТИМЕНТАЛНИЈУ О СИТОСТИ ЛЕГЕНДУ 9 ЛОВЧЕВО

ЈЕДНА СТАРА АРИЈА НА МОДЕРНОМ ИНСТРУМЕНТУ МЕНИ, ТЕБИ И ЈОШ НЕКОМ ТРЕЋЕМ Ај! ај! ај! Сви корачају данас они испод јесењег неба као испод

И трбух гле, затегнут као на бубњу кожа, А у желудцу је једна арија, Њу слушајући успављује се велможа У аероплану. Ко пева о хлебу и о глади!

Улицама и крај биоскопа, пред глумицом младић богоради: Прислушкујући: Из желудца Вам се диже опере неке арија! Она: О не! о, не!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности