Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
И они приме и тај усмено саопштен им услов, и оженили су се, јер чак и црквењак, предшественик данашњег црквењака Аркадије, знао је да ће парохију добити само они који се буду хтели оженити тим двема лепотицама.
А Господин Владика оде у олтар, па поче да служи. Црквењак Аркадије, кад сиђе са звонаре па виде ко је у олтару, лепо се скамени човек већма него кад му се на сну јавио св.
Па му онда тишим гласом приповеда све што је чуо од Аркадије, а и иначе по селу о поповима, о тужби поп-Ћириној, о скором путовању њиховом, и о оскудици кола с арњевима, сад баш
А сетио се и својих избавитêљâ, Аркадије и поп-Олује. Аркадији је купио високе ботуше, у којима ће служити у цркви, шал од три сребра и лепу стиву лулу са
Црњански, Милош - Сеобе 1
Његов Аркадије бријао га је, то јутро, опако. Водио му је на узди другог коња, једног белца, са којим се сеиз увек свађао, седећи
хтео да остави пук, који стајаше непомичан и као скамењен, окрете се изненада и намршти се, нашто се и Исакович трже. Аркадије, који је водио коње за њима, пазећи да им остане у потиљку, почео је да их оптрчава, климатајући се тако да је, у
Исакович, коме је исто тако било до тога да смотра прође што лепше, не одговори, већ занеме. Аркадије, дрмусајући белца, виде намрштено лице пред собом и покуша да умири коња, коме је, и иначе, говорио мазећи се и
Пошто је морао да јаше за Исаковичем, који је пратио заповедника, покаса и Аркадије, мучећи се на коњу који хтеде да га збаци.
Тај крај нарочито се беше прочуо вестима што их је добијао из туђине. Ту се прво дознаде да погибе Аркадије Исаковичев слуга, и да му ни мртво тело не нађоше. Ту се сазнало и остало.
Исто онако као што је слушала да се госпожи Дафини био јавио муж, помисли да ће сад и њој да се јави њен Аркадије, који је можда већ и сахрањен.
њено лудо привиђење и одблесак биља и месечине те ноћи, на води, у којој је чучала, запала дубоко, дречећи и вичући. Аркадије, који први погибе, на војни, већ давно није лежао бачен у реку што га је била занела под врбе, које су биле исте као у
Лен, лен, толико да је спавао при ходу, Аркадије је, те ноћи, збиља, улазио у село, на другом крају, говорећи, кроз нос, покаткад, понешто, својој крмачи, коју је био
Појавивши се, на брегу, над селом, док су они бежали расплашени, од гроба госпоже Дафине, Аркадије је мирно терао крмачу свом кућерку, под дудом.
Дигавши се, лен, толико лен да ускоро опет заспа у ходу, мрмљајући нешто кроз нос, мртви Аркадије је ишао право према својој кући.
Сутрадан, док је Стана, Аркадијева жена, пренета сва избезумљена од ужаса и привиђења те луде ноћи у своју кућу, Аркадије је већ ходао далеко, око обора и штала Исаковичевих, гучући и тепајући милим речима, које је изговарао кроз нос,
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Тај мање тужи, мање јада зна. Весело чедо Аркадије цветне, Он не зна шта је трње, шта је кам; За кршне кланце он је слуш'о можда, Али по њима није иш'о сам; За њега
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Занимљиво је да су уз браћу Исаковиче такође по аналогији дате њихове слуге. Тако је Вуков слуга Аркадије приказан као пуст и својеглав војник, који је пред сам јуриш преко Рајне лудо погинуо у пијаном стању.
се у шестој глави, на пример, приказује како је на обали Рајне, пред наступ, готово случајно погинуо Исаковичев слуга Аркадије. Пијан и уплашен, он је почео да пада с коња: „Осети међутим да клизи, заједно са седлом, држећи се очајно за гриву“.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Весело чедо Аркадије цветне, Он не зна шта је трње, шта је кам; За кршне кланце он је слушô можда. Али по њима није ишô сам.
1883. ПОД ЉУПКИМ НЕБОМ... Под љупким небом Аркадије сретне Питом и љубак нихао се цвет, Ал' једног дана из долине цветне У туђ је пренет свет; Где хладни Бореј дŷше, и