Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Чамча пружи главу, али је умотан да га нико позвати не може, па почне са армицијашем пољски говорити. Армицијаш наложи да се кола не макну, него когод нек дође с њим у канцеларију, да се искаже шта има у колима, јер ако вина има
Чамча сиђе и оде с армицијашем у канцеларију. Стане код стола, а њега армицијаш при свећи мери. — Пане добродзјејни, пане лешедицка, како смо?
Стане код стола, а њега армицијаш при свећи мери. — Пане добродзјејни, пане лешедицка, како смо? Армицијаш ухвати га за плећа, па готово својим носом такне нос Чамчин. — Ој, чертовски Чамчо, откел ти пришел?
Велика радост од армицијаша, зна да Чамча вина има. Сад армицијаш понуди Чамчу да остане преко ноћи, с колима заједно, и да друштво позове к њему.
Предложи му да их одма не пусти, већ да ће најпре да извиди бурад. Армицијаш смеје се, пристаје на све што Чамча каже, и бајаги показаће се строг.
Сад иде Чамча са армицијашем колима. — Софре, зло је, господин армицијаш хоће да визитира кола, све сандуке. — Па нек’ визитира, шта ће наћи у коли, шунке, печење, и неколико акова вина,
Сад уђе господар Кречар и господар Софра, и ишту се управо у канцеларију. Дођу у канцаларију. Армицијаш ће их питати, а Чамча ће тумачити. — Откуда сте? — Из Мађарске. — Ах, из Венгерске, тамо добро вино роди.
Ту је већ и Кречар са чутуром и пружа је армицијашу. Армицијаш натегне, маше главом. — Добро је. Сад узме чашу, наспе, а вино црно као катран; дигне чашу, гледа код свеће: чисто
— Ни кнез Сапијеха не пије бољег од овог, — рече одушевљено армицијаш и, покрај све своје званичне дужности, наспе сам себи из чутуре, и по други пут испије; не може да се уздржи, хвали
Господар Софра мрко погледа на Чамчу, па вади буђелар, изброји хиљаду форинти на столу, и квит. Армицијаш прими новце и дâ му квиту. Сад их позове армицијаш да остану целу ноћ код њега.
Армицијаш прими новце и дâ му квиту. Сад их позове армицијаш да остану целу ноћ код њега. Господар Софра каже да ће на колима спавати; мора кола чувати.
Господар Софра каже да ће на колима спавати; мора кола чувати. Сад га опет заокупи армицијаш, моли га, моли га и Чамча, те једва га преклоне. Ноћ лепа, ведро небо, кочијаши све чувају, а има штале за коње.