Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
врста пушке герга — гомила гебилдет — образован гемајн — просто главница — врста гљиве која напада жито гога — Арнаутин, надимак за људе из јужних крајева гог-магог — демагог (човек који обмањује народ лепим речима) гогофил — онај који
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Софка отвори капију и стаде ишчекујући да уђе тај који лупа. На капији се појави висок, обријане главе Арнаутин. Софка се осмену, јер одмах виде да је то очев гласник, један од оних џамбаса који сваке суботе долазе из Турске
Тако исто она виде како и мати јој, чим овога позна да је Арнаутин, човек из Турске, дакле сигурно његов гласник, ма да му се, као увек испред оваких великих празника, надала, ипак, кад
| — Је ли ово ефенди-Митина кућа? — поче Арнаутин гласно да виче улазећи и као двоумећи и још једном загледајући капију, да није случајно погрешио.
И кад дође до ње, брзо му изнесе троножну столицу да седне. — Седи, одмори се! — поче га нудити усрдно. Арнаутин бојажљиво, као укочен, спусти се на столицу.
Софка оде у кујну да Арнаутину скува кафу. Арнаутин, намрштивши се, ваљда да му јаче одскочи она пруга око вилица и чела, која је показивала докле је вода допрла при
Али једно све поквари. Марко и неки чувени Ахмет, Арнаутин, поглавица највећег и најјачег фиса, поред интереса што су имали да њихове куће и фисови буду у љубави, јер нико онда
И то се волели толико, да су се он и Ахмет, иако овај Арнаутин, туђе вере, у манастиру пред калуђером побратимили и то пијући из расечених руку крв један од другог.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Удари ли ме, удари! Вратих ли ти вратих! — Казао Арнаутин коњу кад га је коњ ударио у колено, а он коња из пиштоља у чело.
Ћипико, Иво - Приповетке
Не помаже ни утврђена погодба, ни њихове молбе; још бијесан Арнаутин збива од њих шалу, смије се старцу и затвара им врата од дућана у образ.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
] чим овога позна да је Арнаутин, човек из Турске, дакле сигурно његов гласник, мада му се, као увек испред оваквих празника, надала, ипак, кад спази
види у првом, који сада дајемо заједно са изостављеним комадом реченице: „На капији се појави висок, обријане главе Арнаутин.
101 Откако се појавио злослутни Арнаутин, и за њим учестали очеви гласници, јунакиња - сада већ одрасла, јер је назначено да је навршила двадесет шест година -
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Задруга му је велика и јака, стриц најмоћнији у крају Арнаутин, први беговски наушник. Јаблана неће смети нико ни попреко погледати.
Не другде но на кули његова стрица арнаут– ски прваци донели другу бесу, тајну а обавезну за све: да ни један Арнаутин не заклони ни једнога Србина, био он сусед, кум или побратим; био он добар као праведник.
Колика штета што није човек да би се могао убити: гле, како се крваво претвара као какав љути Арнаутин чије сузе за породом још нико не виде!.. Вујана снажно прозбори: – О, Каримане побратиме, не омрзни се!..
По навици задрхтасмо од пријављене ране посете. Искуство вели да она од добра не долази, а и Мемет каваз, качанички Арнаутин, брижним изразом на лицу као да се устезаше да нам изјави болно саучешће.
Само је одгурнуо. У том је пукао револвер из арнаутске руке и прошао, да простите, само кроз булине шалваре. Арнаутин бацио револвер у воду, па сви у Гилане у суд. „Има ли Турака, не дајте, каурин све поби, ето и жене!“...
Рогожњанин скрсти руке, па трпи зулум. Косовац гледа кад му Арнаутин одводи јединицу кћер и кукавички изговара: „Слатка је, душа, госпо– дине!“...
онда пође к челу одаје, к огњишту и стаде с десне стране где је прво почасно место, и где се беше отегао један огроман Арнаутин. Поп се наднесе и властелински га премери у свој његовој огромној дужини. — Устани, пријатељу! — А?
Е, Бог те миловао, заборавио си на добре старе обичаје!.. — Шта говори овај гост? — збуњено промуца Арнаутин још збуњенијој дружини. — То, да је то место моје, бре соколе! — одговори му сам поп.
Аустрија, није ти се вратио султан: ако сам раја ја, раја си и ти, а поп сам и по свему старији од тебе — устани!.. Арнаутин се помаче и поп седе на његово место, па позва домаћинова сина да му скине чизме.
Повратак!.. Зар је то могућно? Арнаутин, мус– лиманин, да се поврати из својега царства? Додуше царства без султана, али опет својега, турскога?
Неће Србин да буде више раја, да дочекује аге и спахије, па преко Копаоника и никад више натраг. Тако и многи Арнаутин. Добро село, плодна земља, пуни тори и обори, али му нешто није драга шајкача.
Пред сам полазак узео је још једну жену: нашао се јунак Арнаутин и поклонио девојку једном таком човеку којега вуче срце на исток, за својом вером, како се одмах објашњавало...
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Ко год је у бор дирао, зло је прошао. Кад је један Арнаутин секао са бора луч, да би осветлио свој тор, чуо се из б. корена писак, и те ноћи Арнаутину су вуци поклали све што је
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Е виђећете... Пред кулом застадосмо. Ђуро удари кундаком у врата. Иза одшкринуте капије појави се један Арнаутин, с киме Ђура поче да разговара нешто на арнаутском. Затим се окрете мени: — Каже, да склони само робље.
Војници остадоше у дворишту. Ја и Ђуро пођосмо уз мрачне и уске дрвене степенице. На врху нас дочека један млад Арнаутин и руком нам показа на једна врата. Прво уђе Ђуро.
— Тунгатјета! — ослови неког Ђуро. На малом постољу, застрвеном само шареницом, седео је стари Арнаутин прекрштених ногу. Поздравих га. Он додирну чело, па груди. Једно мало Арнауче унесе две троножне столице.
Шкиптару да платиш! — говорио је с презрењем. Онда се обрати Аранутину. Слушао је Арнаутин и климао главом узвикујући: „По... по“. Изгледало је да пристаје без речи. Ђуро се окрете мени. — Имаш стан.
по“. Изгледало је да пристаје без речи. Ђуро се окрете мени. — Имаш стан. Тада се Арнаутин обрати мени и поче нешто да говори, рашири руке и погледа у небо, помињући „Алах“...
пасја вјера... Каже да смо му поробили сто миљуна оваца. Научило за турског земана да роби, а сад не може. Онај мали Арнаутин принесе суд са водом. Стари скиде кондуре и у присуству нашем поче да пере ноге... Најзад опра и руке.