Употреба речи арно у књижевним делима


Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

“ Ако се дете не заплаче, то се онда сматра рђавим знаком, тј. онда „неје арно“, па га кум удари поново.⁶⁹ Негде при стрижби жене певају посебне, обредне песме.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

напречац, као да се тек тада, узгред сетила, прекине и почне по кога да хвали: — Море, Анице чујем, ето, Недељко ’арно се оправио. Пролазим и гледам, а дућанче му пуно. Зембили пуни, раф пун.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

А, место свог живота, знам да, по видику, тај осмех расух, над сваким телом, голим, и, над земљом овом, кроз коју Арно руди, пун звезда и зрака, мој се шапат слива, у измождене груди, јер се, у пролећу, све то опет збива, свуда, где ја

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

НАЗА (значајно маше главом, отурује косу која јој пада на очи; тајанствено): И арно и лошо! (Загледа ближе): Био си богат, силан. Што год си зажелео све је било твоје. Хазне, бисаге с парама...

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Тако, на пример, док загледан стоји пред апенинском реком Арно, песнички субјект назире завичајни Дунав: И овде, пролетње вече за мене је хладно, као да, долином, тајно, Дунав

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

За све остале који су му се до земље клањали, једва је, не гледајући их, кроз зубе цедио: — Арно, бре рајо, арно!.. Због овога је све православно у Охраховцу бежало од Хамзе Вукашиновића.

За све остале који су му се до земље клањали, једва је, не гледајући их, кроз зубе цедио: — Арно, бре рајо, арно!.. Због овога је све православно у Охраховцу бежало од Хамзе Вукашиновића.

пред молитву алтан, алтин — златан новац, дукат антрешељ, антрашељ – ме– сто између два дела товара поврх самара арно, харно — добро (говори се у Призрену и Македо– нији атаман — козачки војни старешина беса — арнаутска вера, задана

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности