Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ама се Арсен навикну на њене очи и не плаши их се. Затурио ногу на врљику, лактом се одупро о другу, а на шаку наслонио образ, па
А ти би, ваљда, хтео да ја седе плетем? Ви'ш, молим те! Али Арсен то више не чује. Он се удави под њеним вратом, па је дохватио за руку и привлачи врљикама и себи.
Не ваља то мазити дете и попуштати му, па да је једно у свету. Ама никако! То вече дође Арсен савим замишљен кући. Што му није обичај — прво сврати у качару, па мосуром добро потеже из једне двојке; а није он
По која реч јасно зазвони кроз вечерњу тишину. Један се миш усудио већ да отпочне грицкање баш испод пања на коме је Арсен седео. Њему се поче вртети у глави. С почетка чу како му срце бије испод леве сисе, и од тога као да се нешто уплаши.
Плашљиво приђе к њему и дотакне му се рамена: — Златане! Арсен отвори закрвављене очи. — Ти си пијан, веселниче! Арсену као да се објасни његово стање.
Сутрадан по пијанству Арсенову дође Благоје Радојци сасвим озбиљна лица: — Стрина! Овај наш Арсен, прости ме, замиловао ону Бурмазовићеву вижљу! — Арсен?... То онај што смо га летос замомчили? — Тај!
Овај наш Арсен, прости ме, замиловао ону Бурмазовићеву вижљу! — Арсен?... То онај што смо га летос замомчили? — Тај! — Велиш, ону Бурмазовићеву вижљу? — Ја! — Аноку? — Њу!
Поче напослетку тражити да се друкчије и боље одева. Арсен, сиромах, каже јој: да ђеда и Радојка купују сву робу и да он не сме ни поменути ђеди да њојзи само купи нов
ићи своме оцу и искати да јој он купи, јер јој је муж дроња и не сме јој узети ни шиватке док не пита онога старкељу. Арсен се нашао на муци. Да му је само да га не погледâ оним очима, а он би њој судио.
И тешко би се жене и опет одважиле да кажу, да Радојка све то већ изодавно и не слуша и не гледа, и да није сам Арсен сутрадан, кад је она свој нов новцат јелек исекла на дрвљанику, отишао ђеди на тужбу. Арсен је тих човек.
и не гледа, и да није сам Арсен сутрадан, кад је она свој нов новцат јелек исекла на дрвљанику, отишао ђеди на тужбу. Арсен је тих човек. Од детињства научио само слушати.
Ни дрва он не уме продати док му код куће не кажу: колико да иште и пошто да дâ. Ђеда, кад Арсен уђе код њега, сеђаше сам у соби. Како ништа друго не може радити — он коми грах. Арсен скиде капу и приђе руци.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Кад смо већ код тога, један мој френд, неки Арсен, био човек у Јапану, и када су га тамо упитали да ли жели рибу, одговорио је да жели, само не јапанску!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Усумњичим се као пијанац који је у својој чаши наслутио трагове арсена. И као што је таква једна примисао на арсен подобна да нам затрује читаво буре вина, оваква једна сумњица може да ми баци сјену подозрења на читаву књигу, па и на